ЗГРАДА ЕПИСКОПСКОГ ДВОРА У ПОЖАРЕВЦУ
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
19178
post-template-default,single,single-post,postid-19178,single-format-standard,bridge-core-2.4,translatepress-sr_RS,ajax_fade,page_not_loaded,qode-page-loading-effect-enabled,, vertical_menu_transparency vertical_menu_transparency_on,qode-title-hidden,footer_responsive_adv,transparent_content,qode-overridden-elementors-fonts,qode-theme-ver-22.5,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-6.2.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-7

ЗГРАДА ЕПИСКОПСКОГ ДВОРА У ПОЖАРЕВЦУ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1991)

Зграда старог Епископског двора подигнута је 1882. године у Црквеној чаршији, чије формирање је започео Кнез Милош изградњом Саборне цркве Светих Арханђела 1819. године. Налази се у Хајдук Вељковој улици, на историјски наслеђеној регулационој линији, на ободу парцеле црквене порте. Зграда Двора је врло складних пропорција и репрезентативне архитектонске и уметничке обраде, а изведена је по пројекту потоњег државника, а тадашњег општинског инжењера Николе Пашића. Композиционо решење здања у целости је засновано на примени класичног принципа пуне симетрије. Својом главном фасадом зграда је окренута ка црквеној порти. У ликовно обликовном смислу, изведена је у духу класицизма са елементима неоренесансе. Њена архитектура се одликује уравнотеженим масама, мирним и складним пропорцијама и правилним ритмом и поретком. У архитектонском смислу централно фасадно поље главне фасаде наглашено је јединственом обрадом са доминантним архитектонским мотивом главног улаза изнад кога се налази балкон. По хоризонтали, бочне фасадне масе су рашчлањене наглашеним подеоним венцима. У ликовно обликовном смислу, дворишна и улична фасада су малтерском обрадом која имитира дубоко фуговане камене квадере, подељене на једно примарно и два секундарна поља. На угловима здања профилација је наглашена симулирањем зидања каменим квадерима.

Тридесетих година XX века почело је зидање Новог Епископског двора у порти, по пројекту чувеног српског архитекте Момира Коруновића. Спратно здање монументалних размера и резиденцијалне архитектуре, јаких кубуса и донекле тешких маса изведено је у духу српско-византијског стила. Архитекта је композиционо решење овог здања засновао на принципу пуне симетрије, сложене основе у облику ћириличног слова Е. Завршен пред сам почетак Другог светског рата Нови двор никада није приведен својој намени, а данас је у њему Команда гарнизона. У последњој деценији ХХ века, на истој парцели изграђен је и трећи Епископски двор у Пожаревцу.

 

 

Локација културног добра


No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.