ЦРКВА СВЕТОГ ПРЕОБРАЖЕЊА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
19235
post-template-default,single,single-post,postid-19235,single-format-standard,bridge-core-2.4,translatepress-en_GB,ajax_fade,page_not_loaded,qode-page-loading-effect-enabled,, vertical_menu_transparency vertical_menu_transparency_on,qode-title-hidden,footer_responsive_adv,transparent_content,qode-overridden-elementors-fonts,qode-theme-ver-22.5,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-6.2.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-7

ЦРКВА СВЕТОГ ПРЕОБРАЖЕЊА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1982)

Црква Светог Преображења у Смедеревској Паланци, као један од карактеристичних  примера српске сакралне архитектуре с краја XIX века, спада међу најзначајније објекте градитељског наслеђа овог краја. Иако је данас више позната као остварење архитекте Светозара Ивачковићa, његово ангажовање било је само на преуређењу фасаде у духу „ханзенатике“.

У основи је подужна једнобродна грађевина подељена на олтарски простор, наос који је у предолтарском простору проширен певницама са северне и јужне стране и припрату са галеријом и звоником. Декорацију фасада карактеришу наглашен двопојасни сокл, стилизована малтерска обрада која имитира зидање у правилном слогу, фриз слепих аркада испод кровног венца, са акцентом на три куполе над наосом и певницама и витки звоник над припратом. Дух Ханзенове школе најуочљивији је у разбијању монотоније фасада постављањем у белом камену клесаних улазних портика са балдахином и прозорских отвора у виду бифора, трифора, квадрифора и розета.

Живопис и иконе на иконостасу радио је 1902-1903. године Стева Тодоровић, један од најзначајнијих представника српског романтизма, са супругом Полексијом и сликарима своје сликарске радионице. Избор тема изведених композиција, рађених техником уља на грундираној подлози, усаглашен је са симболиком простора, па су тако уз сцене са библијском и историјском тематиком заступљени и парадни портрети световних и црквених великодостојника. Иконостас паланачке цркве припада типу високих развијених иконостаса са неокласицистичким елементима. Од четрдесет и једне иконе  распоређене у четири зоне, тридесет и осам осликао је Стева Тодоровић.

Црква поседује вредне примере икона, богослужбених књига, сасуда и црквеног мобилијара.

 

Локација културног добра


No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.