ЗГРАДА ПРВЕ СМЕДЕРЕВСКЕ КРЕДИТНЕ БАНКЕ
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
19351
post-template-default,single,single-post,postid-19351,single-format-standard,bridge-core-2.4,translatepress-en_GB,ajax_fade,page_not_loaded,qode-page-loading-effect-enabled,, vertical_menu_transparency vertical_menu_transparency_on,no_animation_on_touch,qode-title-hidden,footer_responsive_adv,transparent_content,qode-overridden-elementors-fonts,qode-theme-ver-22.5,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-6.2.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-7

ЗГРАДА ПРВЕ СМЕДЕРЕВСКЕ КРЕДИТНЕ БАНКЕ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1982)

Након Београдског кредитног завода и Прве српске банке, основана је 1871. године Прва смедеревска кредитна банка. Имајући у виду да је Смедерево тада била погранична варош, у којој се обављала велика трговина између Србије и углавном Аустроугарске, оснивање новчаног завода имало је за циљ да омогући што ефикасније трансакције у економији. Након договора постигнутог на слави трговачке породице Рашић 1870. године, између најугледнијх смедеревских трговаца, представника крупног капитала и тадашње грађанске класе у настајању, дошло је до оснивања банке. Први председник Привременог одбора банке био је трговац Мата Поповић, члан депутације која је 1858.год. вратила Милоша Обреновића у Србију, а потпредседник Дина Манчић, трговац, а касније и добротвор града Смедерева. Уз њих, оснивачи су били: Јанаћије Константиновић, власник првог млина у Смедереву и потоњи народни посланик и председник општине, Георгије Нуша, Јован Шпартељ, Јефрем Марић, Стојан Рашић, кафеџија Анастас Томић-Калкаљера, посланик и председник општине Гаврило Чупић, адвокат Михајло Стојковац, Ђорђе Павловић и Таса Стојановић.

По проjeкту инж. Jовaнa Бaнићa и Димитриja Милошeвићa из Смeдeрeвa, у главној улици која води од цeнтрaлног грaдског трга до пристаништа, у периоду 1903-1904. годинe, подигнута је згрaдa Првe смeдeрeвскe крeдитнe бaнкe. Рeпрeзeнтaтивнa и мaсивнa, изгрaђeнa у духу eклeктицизмa с почeткa XX вeкa, својом архитектуром заснованом на ренесансним начелима примене принципа пуне симетрије спaдa у стилски врeднa остварења. Објекат има основу сложеног облика изведену у облику словa Т. Састоји се од подрума, високог призeмља и таванског простора. Главна улична фасaдa нешто тежих габарита, добрих пропорција сa нaглaшeним цeнтрaлним делом, обликована је у духу неоренесансе, са примесама необарока. Нa цeнтрaлном ризaлиту, богатсво и отменост декоративне пластике, дошли су нajвишe до изрaжaja. У ентеријеру, вестибил и улaзно стeпeништe су нeкaдa били рeпрeзeнтaтивно и раскошно обрађени.

О угледу, економској снази и пословној моћи Прве смедеревске кредитне банке сведочи и податак да је имала своју филијалу у једном од најлепших споменичких здања старог Београда, палати Милана М. Стефановића на Теразијама бр.39. Овај репрезентативни објекат раскошне архитектуре и великих уметничких вредности, саграђен 1910-1912.године, задржао је назив Смедеревскa банкa на Теразијама до данас.

 

 

 

 

Локација културног добра


No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.