ЦРКВА СВЕТИХ ПЕТРА И ПАВЛА У КОЛАРИМА
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
19401
post-template-default,single,single-post,postid-19401,single-format-standard,bridge-core-2.4,translatepress-en_GB,ajax_fade,page_not_loaded,qode-page-loading-effect-enabled,, vertical_menu_transparency vertical_menu_transparency_on,qode-title-hidden,footer_responsive_adv,transparent_content,qode-overridden-elementors-fonts,qode-theme-ver-22.5,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-6.2.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-7

ЦРКВА СВЕТИХ ПЕТРА И ПАВЛА У КОЛАРИМА

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1986)

Црква Светих Петра и Павла подигнута је 1847. године на месту старе цркве брвнаре из 1717. године. Ова година је уклесана на архитраву северног портала, а о њој сведочи и протокол умрлих.

Коларска црква је у основи једнобродна грађевина изведена у класицистичком духу. Према неким подацима као материјал за њену градњу коришћен је камен порушене коларске џамије, тврђаве Кулич, напуштеног биновачког манастира и цркава у Бадљевици и Петријеву. Просторно је подељена на наос правоугаоне основе, на који се са источне стране надовезује полукружна олтарска апсида, а са западне припрата са галеријом над којом је изведен звоник. Фасада цркве је скромно профилисана. С обзиром да је хоризонтална елевација изостала, вертикална је посебно наглашена прозорским отворима, пиластрима и масивним звоником на западној фасади.

Живопис као и иконе на иконостасној прегради рад су сликара Димитрија Посниковића, што потврђује и сликарев потпис на појединим иконама и зидним сликама: „Живописао Димитрии Посник 1876. из Београда“. Посебно су вредне сликарске целине, медаљони на огради галерије са портретима светих владара из породица Немањић, Лазаревић, Бранковић. Иконостасна преграда је конципирана у класицистичком духу. Рад је столара Франца Шмита за који је скицу израдио сам Посниковић. Иконе на њој су изведене 1876. године, техником уља на дрвеној подлози. Првобитно је у коларској цркви био постављен иконостас цркве биновачког манастир. Икона Исуса Христа из 1827. године и Распеће из 1830. године и данас се чувају у цркви у Коларима.

Црква поседује вредан фонд црквених предмета (икона, богослужбених сасуда, књига) као и лепе комаде црквеног мобилијара (архијерејски, владарски и Богородичин престо).

 

 

Локација културног добра


No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.