06 Aug ЦРКВА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ И СТАРА ШКОЛА У ЦЕРОВЦУ

Црква Св. Тројице и стара школа у Церовцу код Смедеревске Паланке чине комплекс народног градитељства из прве половине XIX века. За простор данашњих насеља Церовац, Придворице и Водице везује се средњевековна област Некудим у којој се налазио летњи двор српских деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића.

По предању церовачка црква брвнара подигнута је 1822. године на месту где је у Првом српском устанку био збег народа. Црква Св. Тројице налази се изван насеља, у шуми на потезу Липовац код извора Змајевац. Направљена је на четворомеђи села Церовац, Ратари, Башин и Клока. Изворни изглед цркве брвнаре је промењен када су зидови од талпи споља обзидани циглом и омалтерисани, а изнутра у више слојева малтерисани преко летвица закуцаних у талпе. Црква је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом у ширини наоса на источној страни и малим бочним конхама накнадно дозиданим. Приложнички записи на западним и северним вратима сведоче о обнови храма 1860. године. Испод једног дела крова сачуван је и стари кров са шиндром. У унутрашњости храма доминира висока олтарска преграда са богатом резбаријом која је позлаћена и иконама Димитрија Посниковића из друге половине XIX века.

Стара школа у близини цркве објекат је народног градитељства, подигнут као кућа са тремом и оџаклијом. Коришћена је као школа у периоду од 1840. до 1860. године. Грађена је у бондручном систему са испуном од чатме, на темељима од камена. Правоугаоне је основе са централно постављеним тремом из кога се улази у једну велику просторију и две мање бочне.

У порти цркве налази се и већи број гробова, међу којима су најстарији споменици из 1825. и 1826. године. У храму се на јужном зиду наоса налази спомен плоча постављена 1922. године, са именима церовчана погинулих у ратовима 1912 –1919. године.

Локација културног добра