ИСТОРИЈАТ ЗАВОДА

1975. године
Завод за заштиту споменика културе града Београда основао је Основну организацију удруженог рада за заштиту споменика културе на подручју општине Смедерево.

1979. године
Републичка заједница културе и Заједница завода за заштиту споменика културе, издвојили су из састава Радне организације Завода за заштиту споменика културе града Београда и конституисали су Радну организацију Завод за заштиту споменика културе Смедерево.

1980. године
Завод од Скупштине општине Смедерево добија на коришћење зграду Старе царинарнице у Улици деспота Ђурђа бр. 37 у којој се и данас налази.

1984. године
Одлукама једанаест Скупштина општина тадашњег Подунавског региона, конституисан је Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, коме су поверени послови заштите непокретних културних добара на том подручју.

1994. године
Влада Републике Србије је дала сагласност на Статут Регионалног завода.

1995. године
Променом територијалне организације Републике Србије 1992. године, на простору Подунавског региона формирани су Подунавски и Браничевски округ, а 1995. године Регионалном заводу је утврђена надлежност за подручје Подунавског и Браничевског округа, односно за простор два града (Град Смедерево и Град Пожаревац) и девет општина (Велика Плана, Смедеревска Паланка, Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће и Петровац на Млави).

2002. године
Регионални завод од 22. октобра 2002. године је установио своју славу у спомен на Св. Стефана Слепог Смедеревског.

2003. године
Финансирање Регионалног завода је са Републичког буџета пренето на буџет града Смедерева.

2013. године
Одлуком Владе Републике Србије Регионални завод је стекао статус установе културе од националног значаја, а изменама и допунама Закона о култури 2016. године укинуто је постојање установа културе од националног значаја.

2019. године
Министарство културе и информисања Републике Србије је дало сагласност на нови Статут Регионалног завода.