06 Aug ЛОКАЛИТЕТ ЧЕЗАВА

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1966)

На потезу „Градац“ где се у Дунав улива бујична речица Чезава, уз њену леву обалу, 18 km низводно од Голупца и 6 km узводно од села Добра, налазе се остаци римског војног утврђења, које је било део римске утврђене војне границе на Дунаву – лимеса. Углавном се уз извесне недоумице, идентификује са каструмом Нове (castrum Novae), који се помиње у неколико историјских извора.

Археолошка истраживања су обављена у периоду од 1965. до 1970. године, међутим, није истражен читав локалитет. Услед изградње ХЕ Ђердап подигнут је ниво Дунава, тако да је утврђење већим делом потопљено. Резултати истраживања су показали да живот на овом локалитету може да се подели у седам периода. Сви су трајали у временском распону од прве половине I века нове ере, када је изграђено прво дрвено утврђење до VI века када је у доба Јустинијана (527-565) спроведена опсежна обнова великог броја војних упоришта. Утврђење је током наведеног периода претрпело бројне измене, али његова основа је задржала квадратни облик димензија 140 х 120 m, са заобљеним угловима и 14 кула, које су мењале свој облик и само незнатно положај.

У последњој седмој фази, у северозападном делу утврђења, изграђена је једнобродна базилика са трансептом на јужној страни. Осим утврђења, које је имало своје подграђе и пристаниште у близини локалитета је откривена и средњовековна некропола. Формирана је у периоду од XI до XIII века унутар утврђења на простору око и унутар базилике. Откривена су укупно 32 скелета.

Локација културног добра