06 Aug ОСТАЦИ МАНАСТИРА МИТРОПОЛИЈА И БЛАГОВЕШТЕЊЕ
СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1977)
Велики значај (1979)
Налазе се уз десну обалу реке Млаве у зони излаза из Горњачке клисуре. Стрме, местимично готово неприступачне литице Горњачке клисуре, попут природног утврђења, представљају јединствену целину, која је обухватала шире подручје средњовековног града Ждрела. Чинио га је сложени систем, фортификација (бедема, преградних зидова, кула мотриља…), стамбених целина, три манастирска комплекса и бројних испосница у пећинама, који су прилагођени конфигурацији терена. Поред комплекса некадашњих манастира Митрополија и Благовештење посебну целину представља, активни манастир Горњак, удаљен 2 km источно.
У подножју Малог Вукана су остаци Митрополије, коју чине „Велика црква“ са манастирским конацима и стотинак метара источно „Мала црква“. „Велика црква“ има триконхалну основу са полукружним певничким апсидама и потпуно разореном олтарском апсидом на истоку, услед деловања бујичних вода оближњег потока и дозиданом полигоналном припратом на западу. Датује се у крај XIV века. „Мала црква“ има једнобродну основу са споља тространим, а изнутра полукружним олтаром на истоку и накнадно дозиданом припратом на западу. У наосу су откривени гробови ктитора, а на зидовима у доњој зони су очувани делови живописа. Претпоставља се да је била посвећена Богородици Пречистој и да је саграђена двадесетих година XIV века.
У поткапини 1 km источно од Митрополије, на скученом простору, који је потпорним зидовима каскадно издељен на више нивоа, налази се манастир Благовештење са триконхалном црквом, са одроњеном јужном половином. У оквиру комплекса су откривени трпезарија, пекара, пећ за печење грнчарије, а у пећини источно од цркве сазидана је испосница у три нивоа. Црква је највероватније саграђена крајем XIV и почетком XV века.
Све три цркве и њихово окружење су археолошки истраживани, али је остало доста нерасветљених делова прошлости града Ждрела и његових манастира, који су од доласка Св. Григорија Синаита постали једно од исихастичких средишта у средњовековној Србији.
Локације културног добра
Sorry, the comment form is closed at this time.