06 авг СМЕДЕРЕВСКА ТВРЂАВА
СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1946/1975)
Изузетан значај (1979)
Историјске околности условиле су да деспот Ђурађ Бранковић, који је на престолу наследио деспота Стефана Лазаревића, уместо Београда, који је 1427. године припао Угарима, започне изградњу новог престоног града. Из стратешких разлога одлучио се да нову престоницу сагради на заравни код ушћа Језаве у Дунав, 10 km узводно од ушћа Велике Мораве.
Градња је започета 1428. године у великој журби и тајности, уз повећане напоре због непостојања каменолома у близини. Природа терена условила је троугаони облик основе Тврђаве. Најпре је изграђен Утврђени двор са пет масивних кула, двојном улазном и мањом помоћном капијом. За административне потребе изграђена је репрезентативна Зграда са двораном уз Дунавски бедем, од које су очувана четири велика камена прозора – бифоре, а за становање Палата на југу и Помоћна зграда уз Језавски бедем. Према копну је са јужне стране изграђен широки водени ров. Радови су окончани 1430. године, о чему поуздано сведочанство представља монументални ктиторски натпис на Крстатој кули.
Друга фаза изградње трајала је од 1430. до 1439. године, када је идеја стварања великог престоног града заокружена. Следећи почетну архитектонску концепцију, дограђен је бедем са 19 масивних кула према рекама и копну, који је штитио простор од 10,5 ha површине.
Мада је Тврђава грађена по највишим стандардима тадашње војне архитектуре, већ током изградње претрпела је извесне измене. Због увођења артиљерије у наоружање изграђен је спољни одбрамбени бедем, са топовским отворима око Утврђеног двора. Међутим, све је то било недовољно и већ од 1439. до 1444. године Турци први пут освајају Смедерево. Недуго потом, нашавши се под великим унутрашњим проблемима и спољним притисцима 1459. године следи други пад Смедерeва, који је представљао и крај средњовековне српске државности.
Тешке историјске околности условиле су убрзани развој Смедерева, које за веома кратко време постало динамичан политички, црквени, културни, трговачки и економски центар, али недуго затим и последња престоница средњовековне Србије.
У оквиру Турског царства Смедерево је имало променљив значај. У почетку је било веома важно за стабилизовање прилика на северним границама и за ширење на запад. Тада су изграђени спољашњи бедеми и три полигоналне топовске куле на угловима и једном према вароши. Након преношења турске офанзиве, на Будимпешту и Беч попут других утврђења у унутрашњости и смедеревско губи на значају.
Делимично је оживело у време аустро-турских ратова крајем XVII и почетком XVIII века, када је током Аустријске власти, дограђен још један, много шири палисадни бедем, који је повезивао и веома удаљене, али стратешки важне положаје у залеђу града.
Током XX века претрпела је велика разарања у два светска рата услед бомбардовања и велике експлозије 5. јуна 1941. године. Након Другог светског рата постаје градски парк.
Посебан значај Смедеревске тврђаве огледа се у изворно очуваној концепцији града, као најмонументалнијег споменика средњовековне војне архитектуре у Србији, што је посебно наглашено опсежним радовима на уређењу, конзервацији и рестаурацији, који са прекидима трају од велике експлозије до најновијих времена.
Локација Смедеревске тврђаве
КУЋА ВЛАДИСЛАВА ЋЕРТИЋА У КУСАТКУ
СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1998) Кућа Владислава Ћертића налази се у Кусатку у засеоку Ћертићи. Подигнута је половином XIX века и представља …
КУЋА ВУКАШИНА МИЛОШЕВИЋА У КУЧАЈНИ
СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1998) Кућа Вукашина Милошевића налази се у близини центра Кучајне, на нагнутом терену у дворишту власника, увученом у …
КУЋА ГРУЈИЋ ПАНТЕ У ЦЕРЕМОШЊИ
СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1985) Недалеко од центра села, у главној сеоској улици налази се кућа Панте Грујића. У односу на уличну …
КУЋА ЈОВАНА РАЈИЋА У МАЛОМ ЛАОЛУ
СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (2003) У селу Мало Лаоле, у Горњој махали, по наруџбини Животе Рајића подигнута је у другој половини XIX …
КУЋА МИЛИВОЈА МАНАСИЋА У СЕЛУ РАДИНЦУ
СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1986) Саграђена је почетком деветнаестог века и припада традиционалној народној архитектури моравског типа. Има правоугаону основу димензија 12х7 …
КУЋА НАРОДНОГ ХЕРОЈА ЈОВАНА ШЕРБАНОВИЋА У ЛАЗНИЦИ
СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1950) Јован Шербановић (1919-1944) је народни херој рођен у селу Лазница код Жагубице. Био је члан Комунистичке партије …
КУЋА НИКОЛАЈЕВИЋА СА АПОТЕКОМ У АЗАЊИ
СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1997) Кућа породице Николајевић налази се у самом центру варошице Азања. Као једини апотекар у то време у …
КУЋА РАДОЈА ГЛИГОРИЈЕВИЋА У РИБАРИМА
СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (2003) Стара кућа Радоја Глигоријевића из друге половине XIX века налазила се у центру села Рибаре, али је …
КУЋА СТАМЕНКЕ ЖИВКОВИЋ У МАЛОМ ГРАДИШТУ
СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1986) У атару села Мало Градиште, у засеоку Кут, налази се стара кућа породице Живковић, саграђена у другој …
ЛЕТЊИКОВАЦ ОБРЕНОВИЋА НА ПЛАВИНЦУ КОД СМЕДЕРЕВА
СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (2009) У изузетном окружењу, на падини десне обале Дунава са шумом у залеђу и погледом на виноград, реку …
ЛОКАЛИТЕТ БРЊИЦА
АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1966) У долини Брњичке реке су на 500 до 700 m удаљености од њеног ушћа у Дунав откривени …
ЛОКАЛИТЕТ ВИМИНАЦИЈУМ У АТАРУ СЕЛА СТАРИ КОСТОЛАЦ
АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1949/2009) Изузетан значај (1979) Виминацијум (Viminacium) се налази на десној обали реке Млаве, недалеко од њеног ушћа у …
ЛОКАЛИТЕТ ГОСПОЂИН ВИР
АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1966) На локалитету Госпођин вир се налазе остаци римског пута и куле стражаре, у непосредној близини, на потезу …
ЛОКАЛИТЕТ МАЛА ОРЛОВА
АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1966) На половини пута између села Брњице и Трпчевског потока, на потезу у близини потока Мала Орлова, налази …
ЛОКАЛИТЕТ УМКА – КУЗМИН БРДО
АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1966) У селу Винци које се налази на обали Дунава 7 km северно од Голупца налазе се остаци …
ЛОКАЛИТЕТ ЧЕЗАВА
АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1966) На потезу „Градац“ где се у Дунав улива бујична речица Чезава, уз њену леву обалу, 18 km …
МAНAСТИР БРAДAЧA
АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1984) Комплекс манастира Брадача се налази на шумовитим обронцима брда Кожух у долини Брадачког потока, скрајнут од главних …
МАНАСТИР ВИТОВНИЦА СА ЦРКВОМ УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1975) Велики значај (1983) На десној обали реке Витовнице, на њеном излазу из клисуре недалеко од центра села …
МАНАСТИР ГОРЊАК
СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1973) Велии значај (1979) Манастир Горњак је задужбина кнеза Лазара из 1376-1380. године. Подигнут је уз падину планине …
МАНАСТИР ЗАОВА – ЦРКВА СВЕТИХ АРХИСТРАТИГА МИХАИЛА И ГАВРИЛА
СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1982) Црква Светих архистратига Михаила и Гаврила, у народну познатија као Заова, током своје историје више пута је …
Sorry, the comment form is closed at this time.