СМЕДЕРЕВСКА ТВРЂАВА
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
smederevo tvrdjava
19340
post-template-default,single,single-post,postid-19340,single-format-standard,bridge-core-2.4,translatepress-sr_RS,ajax_fade,page_not_loaded,qode-page-loading-effect-enabled,, vertical_menu_transparency vertical_menu_transparency_on,qode-title-hidden,footer_responsive_adv,qode-overridden-elementors-fonts,qode-theme-ver-22.5,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-6.2.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-7,elementor-page elementor-page-19340

СМЕДЕРЕВСКА ТВРЂАВА

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1946/1975) Изузетан значај (1979) Историјске околности условиле су да деспот Ђурађ Бранковић, који је на престолу наследио деспота Стефана Лазаревића, уместо Београда, који је 1427. године припао Угарима, започне изградњу новог престоног града. Из стратешких разлога одлучио се да нову престоницу сагради на заравни код ушћа Језаве у Дунав, 10 km узводно од ушћа Велике Мораве. Градња је започета 1428. године у великој журби и тајности, уз повећане напоре због непостојања каменолома у близини. Природа терена условила је троугаони облик основе Тврђаве. Најпре је изграђен Утврђени двор са пет масивних кула, двојном улазном и мањом помоћном капијом. За административне потребе изграђена је репрезентативна Зграда са двораном уз Дунавски бедем, од које су очувана четири велика камена прозора – бифоре, а за становање Палата на југу и Помоћна зграда уз Језавски бедем. Према копну је са јужне стране изграђен широки водени ров. Радови су окончани 1430. године, о чему поуздано сведочанство представља монументални ктиторски натпис на Крстатој кули. Друга фаза изградње трајала је од 1430. до 1439. године, када је идеја стварања великог престоног града заокружена. Следећи почетну архитектонску концепцију, дограђен је бедем са 19 масивних кула према рекама и копну, који је штитио простор од 10,5 ha површине. Мада је Тврђава грађена по највишим стандардима тадашње војне архитектуре, већ током изградње претрпела је извесне измене. Због увођења артиљерије у наоружање изграђен је спољни одбрамбени бедем, са топовским отворима око Утврђеног двора. Међутим, све је то било недовољно и већ од 1439. до 1444. године Турци први пут освајају Смедерево. Недуго потом, нашавши се под великим унутрашњим проблемима и спољним притисцима 1459. године следи други пад Смедерeва, који је представљао и крај средњовековне српске државности. Тешке историјске околности условиле су убрзани развој Смедерева, које за веома кратко време постало динамичан политички, црквени, културни, трговачки и економски центар, али недуго затим и последња престоница средњовековне Србије. У оквиру Турског царства Смедерево је имало променљив значај. У почетку је било веома важно за стабилизовање прилика на северним границама и за ширење на запад. Тада су изграђени спољашњи бедеми и три полигоналне топовске куле на угловима и једном према вароши. Након преношења турске офанзиве, на Будимпешту и Беч попут других утврђења у унутрашњости и смедеревско губи на значају. Делимично је оживело у време аустро-турских ратова крајем  XVII и почетком XVIII века, када је током Аустријске власти, дограђен још један, много шири палисадни бедем, који је повезивао и веома удаљене, али стратешки важне положаје у залеђу града. Током XX века претрпела је велика разарања у два светска рата услед бомбардовања и велике експлозије 5. јуна 1941. године. Након Другог светског рата постаје градски парк. Посебан значај Смедеревске тврђаве огледа се у изворно очуваној концепцији града, као најмонументалнијег споменика средњовековне војне архитектуре у Србији, што је посебно наглашено опсежним радовима на уређењу, конзервацији и рестаурацији, који са прекидима трају од велике експлозије до најновијих времена.  
 

Локација Смедеревске тврђаве


 

МАНАСТИР КОПОРИН – ЦРКВА СВЕТОГ СТЕФАНА

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1951) Велики значај (1979) Југозападно од насеља Вeлика Плaна, повучен од пута за Смедеревску Паланку нaлaзи сe мaнaстир …

МАНАСТИР ПОКАЈНИЦА

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1948) Изузетан значај (1979) Манастир Покајница налази се у Старом Селу, недалеко од Велике Плане. Црква посвећена Преносу …

МАНАСТИР СЕСТРОЉИН – ЦРКВА СВЕТОГ ВАЗНЕСЕЊА У ПОЉАНИ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (2002) Манастир Сесетрољин се налази на самом улазу у село Пољана, на магистралном путу Пожаревац – Свилајнац. Црква …

МЕХАНА У ЛАЗНИЦИ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1998) Стара механа у Лазници саграђена је у другој половини XIX века у центру села. Подигнута је на …

НЕОЛИТСКО НАСЕЉЕ БЕЛОВОДЕ КОД ПЕТРОВЦА НА МЛАВИ

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (2012) Налази се у средишњем делу тока реке Бусур, у зони атара Великог Лаола и Крвија, 8 km …

ОКУЋНИЦА ЛАТИНКЕ ИВАНОВИЋ У БАШИНУ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (2002) Окућница Латинке Ивановић налази се у Башину, у делу села који се назива Горњи крај. Формирана је …

ОСНОВНА ШКОЛА И КУЋА СА ТРЕМОМ У ШКОЛСКОМ ДВОРИШТУ У ВИТЕЖЕВУ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1987) Основна школа у Витежеву основана је 1894. године и прве године је радила у приватној кући. Наредне …

ОСТАЦИ МАНАСТИРА МИТРОПОЛИЈА И БЛАГОВЕШТЕЊЕ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1977) Велики значај (1979) Налазе се уз десну обалу реке Млаве у зони излаза из Горњачке клисуре. Стрме, …

РАДОВАЊСКИ ЛУГ

ЗНАМЕНИТО МЕСТО (1971) Изузетан значај (1979) Недалеко од Велике Плане, у столетној шуми у атару села Радовање, налази се обележено …

РАМСКА ТВРЂАВА

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1948) Велики значај (1979) Рамска тврђава се налази на месту где ток Дунава скреће на север и прави …

РАНОВИЗАНТИЈСКО УТВРЂЕЊЕ БОСМАН

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1966) Остаци утврђења Босман налазе се на почетку „Горње клисуре“, на 1,5 km удаљености од стене Госпођин вир …

РИМСКО И РАНОВИЗАНТИЈСКО УТВРЂЕЊЕ САЛДУМ

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1966) Остаци утврђења Салдум се налазе на левој обали потока Кожица, код његовог ушћа у Дунав, 4 km …

РИМСКО УТВРЂЕЊЕ ГРАДАЦ У ВЕЛИКОМ ЛАОЛУ

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1983) У претежно равничарском пределу између две реке, Млаве и Бусура, на благо узвишеном потезу који мештани називају …

РИМСКО УТВРЂЕЊЕ КАЛИШТЕ

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1982) Римско утврђење Калиште се налази на благо узвишеном потезу Градац, уз десну обалу реке Витовнице, на крајњем …

РИМСКО УТВРЂЕЊЕ ЛЕДЕРАТА

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1986) Велики значај (1987) Ток Дунава код Рама скреће на север и прави велику окуку, заобилазећи стеновите и …

РИМСКО УТВРЂЕЊЕ ЛИВАДИЦА

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1966) На обали Дунава уз десну обалу потока Ридањ (Ливадички поток), 6km низводно, према истоку од Голубачког града, …

РИМСКО УТВРЂЕЊЕ ПИНКУМ

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1966) Уз леву обалу Пека у зони ушћа у Дунав, налазе се остаци римског утврђења и мањег насеља …

РИМСКО УТВРЂЕЊЕ ТУРСКИ ПОТОК

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1966) На благом узвишењу уз десну обалу Турског потока, код његовог ушћа у Дунав, на 4,5 km удаљености …

РОДНА КУЋА ВОЈИСЛАВА ИЛИЋА – МЛАЂЕГ У ОРЕОВИЦИ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1982) Војислав Илић – Млађи (1877-1944) био је један од најпознатијих и најчитанијих српских песника у периоду између …

РОДНА КУЋА НАРОДНОГ ХЕРОЈА СЛОБОДАНА ЈОВИЋА У КУЧЕВУ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1950) Народни херој Слободан Јовић (1918-1944) рођен је у Кучеву и као веома млaд приступио рaдничком покрeту, a …
Споменици културе
Археолошка налазишта
Знаменита места
Просторна културно-историјска целина
No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.