СМЕДЕРЕВСКА ТВРЂАВА
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
smederevo tvrdjava
19340
post-template-default,single,single-post,postid-19340,single-format-standard,bridge-core-2.4,translatepress-sr_RS,ajax_fade,page_not_loaded,qode-page-loading-effect-enabled,, vertical_menu_transparency vertical_menu_transparency_on,qode-title-hidden,footer_responsive_adv,qode-overridden-elementors-fonts,qode-theme-ver-22.5,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-6.2.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-7,elementor-page elementor-page-19340

СМЕДЕРЕВСКА ТВРЂАВА

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1946/1975) Изузетан значај (1979) Историјске околности условиле су да деспот Ђурађ Бранковић, који је на престолу наследио деспота Стефана Лазаревића, уместо Београда, који је 1427. године припао Угарима, започне изградњу новог престоног града. Из стратешких разлога одлучио се да нову престоницу сагради на заравни код ушћа Језаве у Дунав, 10 km узводно од ушћа Велике Мораве. Градња је започета 1428. године у великој журби и тајности, уз повећане напоре због непостојања каменолома у близини. Природа терена условила је троугаони облик основе Тврђаве. Најпре је изграђен Утврђени двор са пет масивних кула, двојном улазном и мањом помоћном капијом. За административне потребе изграђена је репрезентативна Зграда са двораном уз Дунавски бедем, од које су очувана четири велика камена прозора – бифоре, а за становање Палата на југу и Помоћна зграда уз Језавски бедем. Према копну је са јужне стране изграђен широки водени ров. Радови су окончани 1430. године, о чему поуздано сведочанство представља монументални ктиторски натпис на Крстатој кули. Друга фаза изградње трајала је од 1430. до 1439. године, када је идеја стварања великог престоног града заокружена. Следећи почетну архитектонску концепцију, дограђен је бедем са 19 масивних кула према рекама и копну, који је штитио простор од 10,5 ha површине. Мада је Тврђава грађена по највишим стандардима тадашње војне архитектуре, већ током изградње претрпела је извесне измене. Због увођења артиљерије у наоружање изграђен је спољни одбрамбени бедем, са топовским отворима око Утврђеног двора. Међутим, све је то било недовољно и већ од 1439. до 1444. године Турци први пут освајају Смедерево. Недуго потом, нашавши се под великим унутрашњим проблемима и спољним притисцима 1459. године следи други пад Смедерeва, који је представљао и крај средњовековне српске државности. Тешке историјске околности условиле су убрзани развој Смедерева, које за веома кратко време постало динамичан политички, црквени, културни, трговачки и економски центар, али недуго затим и последња престоница средњовековне Србије. У оквиру Турског царства Смедерево је имало променљив значај. У почетку је било веома важно за стабилизовање прилика на северним границама и за ширење на запад. Тада су изграђени спољашњи бедеми и три полигоналне топовске куле на угловима и једном према вароши. Након преношења турске офанзиве, на Будимпешту и Беч попут других утврђења у унутрашњости и смедеревско губи на значају. Делимично је оживело у време аустро-турских ратова крајем  XVII и почетком XVIII века, када је током Аустријске власти, дограђен још један, много шири палисадни бедем, који је повезивао и веома удаљене, али стратешки важне положаје у залеђу града. Током XX века претрпела је велика разарања у два светска рата услед бомбардовања и велике експлозије 5. јуна 1941. године. Након Другог светског рата постаје градски парк. Посебан значај Смедеревске тврђаве огледа се у изворно очуваној концепцији града, као најмонументалнијег споменика средњовековне војне архитектуре у Србији, што је посебно наглашено опсежним радовима на уређењу, конзервацији и рестаурацији, који са прекидима трају од велике експлозије до најновијих времена.  
 

Локација Смедеревске тврђаве


 

РОДНА КУЋА ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА У ВОДИЦАМА

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (2003) Пера Тодоровић (1852-1907) новинар и политичар, био је један од родоначелника српског модерног журнализма и уз Николу …

РУДАРСКО-МЕТАЛУРШКИ КОМПЛЕКС КРАКУ ЛУ ЈОРДАН

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ Изузетни значај (1983) Налази се на мањем издуженом узвишењу у близини ушћа Бродичке реке у Пек, у атару …

САБОРНА ЦРКВА СВЕТИХ АРХАНЂЕЛА У ПОЖАРЕВЦУ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1990) Саборни храм Светих арханђела у Пожаревцу подигао је 1819. године кнез Милош Обреновић у делу града који …

СМЕДЕРЕВСКА ТВРЂАВА

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1946/1975) Изузетан значај (1979) Историјске околности условиле су да деспот Ђурађ Бранковић, који је на престолу наследио деспота …

СОБРАШИЦА У СЕЛУ ЋОВДИН

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1982) Собрaшицa у сeлу Ћовдин нaстaлa je крajeм XIX или почeтком XX вeкa нa простору некадашњег центра села, …

СПОМЕН ПАРК ЧАЧАЛИЦА

ЗНАМЕНИТО МЕСТО (1973) Велики значај (1979) У Пожаревцу у делу града који се назива Варошко брдо формиран је меморијални комплекс …

СПОМЕН РАДИОНИЦА „ЈОСИП БРОЗ ТИТО“ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1982) Јосип Броз Тито као тридесет четворогодишњи машин бравар, 1926. године долази у Србију, где добија запослење у …

СПОМЕНИК СРПСКИМ ВОЈНИЦИМА 1912-1918 У ПОЖАРЕВЦУ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1991) У Пожаревцу у делу града који се назива Горња мала, на раскрсници улица Косовске, Делиградске и Светосавске …

СПРАТНА КУЋА ЉУБОМИРА ПОПОВИЋА У СЕЛУ КОЛАРИ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1986) Кућa припада народној архитектури, сaгрaђeнa je половином деветнаестог вeкa кaо спрaтни обjeкaт сa укопaним подрумом у дeлу …

СРЕДЊОВЕКОВНО УТВРЂЕЊЕ ГРАДАЦ КОД КРЕПОЉИНА

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1988) Утврђење Градац се налази седам километара источно од Крепољина на узвишењу које доминира долином Млаве, на почетном …

СТАРА ДРУМСКА МЕХАНА ПОРОДИЦЕ МЛАДЕНОВИЋ У САРАОРЦИМА

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1981) Велики значај (1983) Механа породице Младеновић у Сараорцима саграђена је у првој половини деветнаестог века као друмска …

СТАРА ЗГРАДА У УЛИЦИ НЕМАЊИНОЈ БР.46 У ПОЖАРЕВЦУ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1969) У пространом дворишту у Немањиној улици бр.46, повучена од улице око 50 м, почетком XIX века подигнута …

СТАРА КАФАНА ПОРОДИЦЕ ШТЕРИЋ У ОСИПАОНИЦИ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1981) Стара кафана породице Штерић саграђена је половином деветнаестог века као друмска механа на значајном путном правцу Цариградског …

СТАРА КУЋА ДИМИТРИЈА ПАУНОВИЋА У СЕЛУ ВИТЕЖЕВУ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1985) Кућа брвнара Димитрија Пауновића налази се у селу Витежеву, на благом узвишењу недалеко од центра села. Нема …

СТАРА КУЋА ЗДРАВКА СТОЈАДИНОВИЋА У ЈОШАНИЦИ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1988) У селу Јошаница, засеоку Пискуша, у другој половини XIX века саграђена је кућа Здравка Стојадиновића. Припада развијеном …

СТАРА КУЋА ЈЕЛИЦЕ СТРИЧЕВИЋ У СЕЛУ РАДОШЕВЦУ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1985) Кућa Jeлицe Стричeвић сaгрaђeнa прeд крaj XIX вeкa нaлaзи сe у Улици Вeљкa Дугошeвићa бр.60 у Рaдошeвцу, …

СТАРА КУЋА ЉУБИШЕ Т. ЈАНКОВИЋА У ЛЕСКОВЦУ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1986) Стара кућа Љубише Т. Јанковића у Лесковцу саграђена је средином XIX века. Лоцирана је ван центра села …

СТАРА КУЋА МИЛАНА ГАЈИЋА У СЕЛУ МАЛЕШЕВУ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1988) У нeпосрeдноj близини цeнтрa сeлa Мaлeшeва налази се кућa Милaнa Гajићa. Сaгрaђeнa je почeтком XX вeкa у …

СТАРА КУЋА НЕНАДА СТОЈАНОВИЋА У МИЛАТОВЦУ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1988) Недалеко од центра села налази се кућа Стојановић Ненада, саграђена почетком XX века и припада развијеном типу …

СТАРА КУЋА СВЕТОМИРА МИЛАДИНОВИЋА У СЕЛУ ОСТРОВО

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1986) Кућa je подигнута у цeнтру сeлa Островa у првоj половини XIX вeкa. Налази се на равном терену, …
Споменици културе
Археолошка налазишта
Знаменита места
Просторна културно-историјска целина
No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.