ГОЛУБАЧКИ ГРАД
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
19000
post-template-default,single,single-post,postid-19000,single-format-standard,bridge-core-2.4,translatepress-en_GB,ajax_fade,page_not_loaded,qode-page-loading-effect-enabled,, vertical_menu_transparency vertical_menu_transparency_on,qode-title-hidden,footer_responsive_adv,transparent_content,qode-overridden-elementors-fonts,qode-theme-ver-22.5,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-6.2.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-7

ГОЛУБАЧКИ ГРАД

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1948)

Изузетни значај (1979)

На стрмим литицама Ридана, које се готово вертикално спуштају ка Дунаву, почетком XIV века, а свакако до 1335. године, сагређана је прва фаза утврђеног средњовековног града Голупца. Утврђење се налази 4 km низводно од данашњег насеља према истоку, на месту где се код Гвоздених врата, Дунав постепено сужава и пробија свој ток кроз Ђердапску клисуру. Због важности за контролу пута дуж Дунава, стратешка важност ове локације била је изузетна, посебно од када је кроз клисуру током I и почетком II века просечен пут. Део римског пута сачуван је управо у стени на којој је изграђен Голубачки град.

Основа Голубачког града је неправилна и сасвим прилагођена конфигурацији терена. Поред основне поделе на унутрашње и спољно утврђење, уочавају се и четири одвојене подцелине, које су настајале сукцесивним доградњама. Све доградње су усмераване ка ојачавању југозападних бедема и пристаништа, одакле је тврђава једино и била приступачна. Имала је девет кула различитих облика, повезаних бедемима, али тако да су ради боље одбране читав простор делили на мање одвојене целине. Најважнија и најрепрезентативнија грађевина унутар тврђаве је била палата у доњем делу унутрашњег утврђења.

Као важна погранична тврђава Голубачки град је био тачка сталног сукобљавања између Срба, Мађара, Турака и Аустријанаца, па је често мењао господаре. Основна концепцији има највише одлика српске средњовековне војне архитектуре, али са доста познијих доградњи, нарочито када је прилагођена ратовању ватреним оружјем у другој половини XV века. Тада су президане три постојеће куле, које су добиле полигоналне и полукружне облике, а пристаниште је добило заштиту изградњом осмоугаоне топовске куле. Постепено се југозападно од тврђаве развијало подграђе, у коме се живело све до средине XIX века.

 

 

Локација културног добра


No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.