06 авг ЗГРАДА СТАРОГ ОКРУЖНОГ НАЧЕЛСТВА У ПОЖАРЕВЦУ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1980)

Велики значај (1983)

На простору на коме се некада налазио комплекс конака Кнеза Милоша, за потребе изградње здања Окружног начелства, новог и јединственог објекта у коме ће се налазити сва окружна надлештва и седиште државне администрације, 1888. године срушен је и последњи од њих, конак Кнегиње Љубице.

Зграда Окружног начелства, данас градска кућа Града Пожаревца, по пројекту познатог аустријског архитекте Фридриха Гизела, подигнута је у периоду 1888-1889. године. У Министарству грађевине, пројекат је одобрен уз извесне коректуре арх. Јована Илкића и арх. Душана Живановића. По својој величини, архитектонској концепцији и декоративној обради, ово здање импозантних размера и математички складних пропорција, за ондашњу  Србију била је најрепрезентативнија и највећа управна зграда тога времена. Подигнуто као слободно стојећи објекат, здање Окружног начелства изведено је као разуђена и репрезентативна двојна композиција чије је решење засновано на ренесансном принципу пуне симетрије као основном постулату лепог. Састоји се од подрума, приземља, спрата и поткровља изнад централног дела здања. Угаона решења сложене основе објекта и архитектонски раскошно наглашен централни део објекта са надвишеним мансардним крововима, доприносе утиску дворске архитектуре. Ликовност свих фасада се одликује богатом примарном, секундарном и терцијерном декоративном пластиком и стилски доследно примењеном обрадом у духу неоренесансе и класицизма уз доследно поштовање свих постулата зрелог академизма. У ентеријеру, посебну уметничку вредност имају површине са зидним и декоративним сликарством. Композиционо и тематски издваја се представа „Таковски устанак“ на плафону свечаног салона, док је на своду степенишног простора насликан краљевски грб династије Обреновић из 1882. године са девизом Tempus est meum jus. Специфичност здања јесу и уметнички осликани простори посебне намене – салон и приватне одаје намењене члановима династије Обреновић, као и уметнички обрађени делови опреме ентеријера (степенишне ограде, лустери, рукохвати, елементи од кованог гвожђа…) и површине које су обрађене посебним техникама.

Испред здања Окружног начелства, налази се Градски парк који је 1894. године изграђен  на месту где је некада била сточна пијаца. Парк је пројектован и изведен по угледу на класичне француске паркове. Његова шема је академистички строга и геометријски правилна. Заснована је на принципу наглашених цветних рундела које су формиране у  тачкама пресека главних ортогоналних оса парка. Оригинални план парка није сачуван. Концепција геометријске шеме по коме је парк изведен, може се приписати тадашњем главном градском инжењеру Феликсу Далековићу. У самом средишту парка, на месту његове тежишне тачке, 24. јуна 1898. године „захвални народ округа пожаревачког ослободиоцу своме и књазу Милошу Т. Обреновићу I“ подигао је изузетан споменик – Кнежеву статуу изливену у бронзи. Скулптура је израђена у Паризу, а аутор је Ђорђе Јовановић, вајар познат у европским размерама.

По својим споменичким својствима, здање Окружног начелства представља један од највреднијих примера градитељског наслеђа архитектуре профаног карактера, не само у Браничевском региону, већ  у Србији уопште.

Локација културног добра