06 авг ГОЛУБАЧКИ ГРАД

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1948)

Изузетни значај (1979)

На стрмим литицама Ридана, које се готово вертикално спуштају ка Дунаву, почетком XIV века, а свакако до 1335. године, сагређана је прва фаза утврђеног средњовековног града Голупца. Утврђење се налази 4 km низводно од данашњег насеља према истоку, на месту где се код Гвоздених врата, Дунав постепено сужава и пробија свој ток кроз Ђердапску клисуру. Због важности за контролу пута дуж Дунава, стратешка важност ове локације била је изузетна, посебно од када је кроз клисуру током I и почетком II века просечен пут. Део римског пута сачуван је управо у стени на којој је изграђен Голубачки град.

Основа Голубачког града је неправилна и сасвим прилагођена конфигурацији терена. Поред основне поделе на унутрашње и спољно утврђење, уочавају се и четири одвојене подцелине, које су настајале сукцесивним доградњама. Све доградње су усмераване ка ојачавању југозападних бедема и пристаништа, одакле је тврђава једино и била приступачна. Имала је девет кула различитих облика, повезаних бедемима, али тако да су ради боље одбране читав простор делили на мање одвојене целине. Најважнија и најрепрезентативнија грађевина унутар тврђаве је била палата у доњем делу унутрашњег утврђења.

Као важна погранична тврђава Голубачки град је био тачка сталног сукобљавања између Срба, Мађара, Турака и Аустријанаца, па је често мењао господаре. Основна концепцији има највише одлика српске средњовековне војне архитектуре, али са доста познијих доградњи, нарочито када је прилагођена ратовању ватреним оружјем у другој половини XV века. Тада су президане три постојеће куле, које су добиле полигоналне и полукружне облике, а пристаниште је добило заштиту изградњом осмоугаоне топовске куле. Постепено се југозападно од тврђаве развијало подграђе, у коме се живело све до средине XIX века.

Локација културног добра