06 авг КУЛИЧ ГРАД

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1948)

Утврђење Кулич налази се у непосредној близини ушћа Велике Мораве у Дунав, недалеко од истоименог насеља. Остало је изван простора заштићеног насипом, па је нарочито после изградње ХЕ „Ђердап“ периодично преплављено и често непирступачно.

Поуздану слику о његовом историјском и архитектонском развоју тешко је склопити, због оскудних истријских података и недовољне археолошке истражености.

Данас видљиви остаци утврђења могу се датовати у време турско-аустријских сукоба, крајем XVII и почетком XVIII века. Зидано је претежно од камена, али је коришћена и опека, а као везиво кречни млатер. У основи има полигонални (највероватније шестоугаони) облик, са две капије и више топовских отвора. Са свих страна је опасано воденим ровом, повезаним са Дунавом. Има пречник од приближно 70 m и бедеме очуване до висине од 5 m.

С обзиром на значајан стратешки положај важан за контролу копнених и водених путева, који су се овде укрштали, претпоставља се да је први војни објекат саграђен већ почетком римске колонизације Подунавља (I-II век н.е.) и формирања војне границе (лимеса) дуж десне обале Дунава, коју је чинио систем различитих војних објеката повезаних путем. У рановизантијско доба цар Јустинијан (527-565) је уз бројна друга утврђења, вероватно обновио и Кулич град, а и током средњег века и у периоду турске власти је уз различите преправке било активно војно упориште. Коришћено је и током великих светских ратова у XX веку, када је изграђено неколико бетонских бункера. Унутар утврђења се до средине осамдесетих година XX века налазило сеоско гробље, када је измештено на заштићену локацију ближу данашњем насељу.

Постепено је због густог растиња и воде постало готово неприступачно и тешко сагледиво.

Локација културног добра