06 авг ЛОКАЛИТЕТ ВИМИНАЦИЈУМ У АТАРУ СЕЛА СТАРИ КОСТОЛАЦ

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1949/2009)

Изузетан значај (1979)

Виминацијум (Viminacium) се налази на десној обали реке Млаве, недалеко од њеног ушћа у Дунав, на територији данашњег насеља Стари Костолац. Шира област ушћа Велике Мораве и Млаве у Дунав одувек је имала важно стратешко место за контролу Балкана и веома повољне природне услове за живот и развој.

На самом почетку романизације Подунавља и успостављања границе (Лимес) Римског царства дуж Дунава у I веку нове ере, Виминцијум је био седиште мањих војних одреда, да би доласком Седме Клаудијеве легије у другој половини I века постао легијски логор и потом се убрзано развијао и постао главни град провинције Горње Мезије. Статус града добио је почетком II века, а у првим деценијама III века достигао је зенит, када за време Гордијана III постаје колонија. Од 239. године стиче право ковања новца и од тада почиње рачунање виминациумске локалне ере. У IV веку постаје значајно епископско седиште. Страдао је у најезди Хуна, вероватно 443. године и потом више никада није обнављан.

О његовом значају и интентивном животу сведоче бројни археолошки остаци и писани извори. Град је поред војног логора имао развијено насеље са поплочаним улицама, водоводом, термама, амфитеатром, пристаништем на Дунаву и бројним другим јавним и приватним грађевинама богато украшеним мозаицима и зидним сликама. Уз насеље и војни логор формиран је већи број некропола, које се простиру јужно и источно од града. Истражено је преко 13.000 гробова, у којима је нађено више од 35.000 предмета, од којих су многи светски раритети. Посебно се издвајају зидане гробнице из IV века, чија је  унутрашњост осликана фрескама.

Виминацијум је утврђен за археолошко налазиште 1949. године као потес „Градац“ и терен звани „Чаир“, што је део данашњег локалитета Виминацијум који је утврђен 2009. године.

Локација културног добра