06 авг МАНАСТИР КОПОРИН – ЦРКВА СВЕТОГ СТЕФАНА

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1951)

Велики значај (1979)

Југозападно од насеља Вeлика Плaна, повучен од пута за Смедеревску Паланку нaлaзи сe мaнaстир Копорин сa црквом посвeћeном Св. Стeфaну. Црква је подигнута у време деспота Стефана Лазаревића (1389-1427) о чему сведочи његов портрет са натписом о титули деспота на западном зиду наоса. На основу тога живопис се датује у време после битке код Ангоре 1402. године, када је Стефан Лазаревић добио титулу деспота. Података о ктитору и времену градње цркве нема, али се може рећи да је типичан пример споредног тока у градитељству из доба деспота Стефана.

Црква по типу припада једнобродним, једнокуполним грађевинама, основе сажетог уписаног крста. Кубе почива на витком, осмостраном тамбуру са коцкастим постољем. У просторном смислу подељена је на олтарски простор са ниском полукружном апсидом, наос и припрату. Црква је готово у целости озидана каменом пешчаром, док је опека коришћена веома оскудно за извођење малобројних детаља. Овакво решење у времену када доминира моравски триконхос, указује на утицаје рашке архитектуре. Карактеристично за фасаде ове цркве је да су велики прозори на јужној и северној фасади зазидани, а да је уместо њих изведен само по један узан, а дугачак отвор. Највише осветљења обезбеђује се преко узаних отвора на тамбуру куполе који се завршавају потковичастим проширењем у врху. Црквa je све до краја XIX века билa у рушевинама, а у обнови 1880. године дозидана јој је припрата. Западна фасада оживљена је наглашеним подеоним венцем забатно решеним над улазом у храм изнад кога је окулус, а са обе стране су нише са приказом Св.Стефана и Св.Јована.

Фреско сликарство је само делимично сачувано и не прати савремене токове моравског сликарства, већ је помало архаично и налик живопису друге половине XIV века. Међутим, овде ипак налазимо зону стојећих фигура светих ратника, карактеристичну за монументално моравско сликарство.

Иако се у појединим круговима веровало да је Копорин гробна црква деспота Стефана Лазаревића, у науци то никада није било прихваћено. Археолошка ископавања у манастиру Манасији 2006. године, као и антрополошка анализа потврдили су да је деспот Стефан Лазаревић сахрањен управо у тој својој задужбини.

Локација културног добра