06 авг МАНАСТИР ВИТОВНИЦА СА ЦРКВОМ УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1975)

Велики значај (1983)

На десној обали реке Витовнице, на њеном излазу из клисуре недалеко од центра села налази се манастир са црквом посвећеном Успењу пресвете Богородице. Према предању саградио га је краљ Милутин након победе извојеване 1291. године над бугарским великашима Дрманом и Куделином, када је Браничево по први пут ушло у састав српске средњевековне државе и то под управом краља Драгутина. Тачна година изградње цркве није позната, али се зна да први писани помен Витовнице потиче из 1537. године.

Црква је једнокуполна грађевина, основе сажетог триконхоса, са припратом и звоником дозиданим у XIX веку. Иако по типу основе припада црквама моравске стилске групе, зидана је ломљеним каменом и у обради фасада је изостао карактеристичан архитектонски украс. Фасаде нису хоризонтално рашчлањене кордон венцем на зоне, већ су оживљене са два низа слепих аркада од којих један носе лезене ослоњене на соклу, а други се налази испод кровног венца. У цркви се налази камена плоча са двојезичним натписом из 1218. године, која је овде донета и уграђена изнад северних врата припрате са унутрашње стране. Натпис се састоји из текста на старосрпском и јерменском језику и гласи: „У име Оца и Сина и Светог духа ја Ладон Бабугов син подигох цркву у име светог Јакоба патријарха и светог Петра апостола за спомен мој и родитеља мојих… свету цркву в лето године јерменске 667“.

Живопис су урадили Иван и Милија Марковић приликом обнове храма 1856. године, о чему сведочи запис изнад западног улаза припрате. На високој олтарској прегради налазе се иконе распоређене у пет зона, различитих аутора и времена настанка, са приложничким записима од 1831. године до 1894. године.

Манастир Витовница био је кроз историју веома значајно духовно и културно средиште о чему сведоче бројни записи на богослужбеним књигама и предмети који се данас налазе у ризницама и библиотекама других манастира.

Локација културног добра