06 авг МАНАСТИР ЗАОВА – ЦРКВА СВЕТИХ АРХИСТРАТИГА МИХАИЛА И ГАВРИЛА

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1982)

Црква Светих архистратига Михаила и Гаврила, у народну познатија као Заова, током своје историје више пута је била рушена и обнављана. Када је тачно подигнута и ко су били њени ктитори до данас није тачно утврђено. Претпоставља се да датира из XVI или XVII века, иако су многи склони да на основу легенде о несрећној судбини девојке Јелице, која је опевана у народној песми „Бог никоме дужан не остаје“, њену градњу вежу за XIV век и властелине Радула и Павла Радића. Црква се налази у окружењу Заовинске шуми, у атару села Топоница, недалеко од магистралног пута Пожаревац-Петровац.

Изведена је као једнобродна грађевина, са полукружном олтарском апсидом на истоку и бочним певничким апсидама. Просторно је подељена на олтар и наос, док је западни травеј преузео улогу припрате. Зидана је каменом са завршном обрадом од квадера сиге. Декорацију фасада одликује хоризонтална подела на зоне. Профилисаним кордон венцем добијено је поље са низом слепих, лучно засведених ниша на северној, јужној и западној фасади, док је кровни венац од тестерасто постављених опека. На апсидама испод кровног венца изведен је фриз слепих аркадица са стилизованим сараценским луком. Посебна пажња посвећена је обради камених портала на јужној и западној фасади.

Живопис и иконе на олтарској прегради осликао је 1849. године Живко Павловић, о чему сведочи и натпис на јужном зиду припрате. Високи иконостас са 45 икона распоређених у шест зона недавно је замењен новом, ниском преградом на коју је враћен само део старих икона, док су остале пренете у Епархијски двор у Пожаревцу.

Јужнo од цркве налазе се звонара подигнута тридесетих година XX века и споменик палим ратницима у ратовима за ослобођење Србије 1912-1918. године. У њеној близини су и два извора лековите воде и мање вештачко језеро.

Локација културног добра