06 авг РИМСКО УТВРЂЕЊЕ ПИНКУМ

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1966)

Уз леву обалу Пека у зони ушћа у Дунав, налазе се остаци римског утврђења и мањег насеља Пинкум (Pincum), које је име добило по античком називу за реку Пек – Пинкус (Pinkus). Данашње насеље Велико Градиште, које се формирало на остацима античког насеља у корену свог имена Градиште носи сведочанство о траговима старог насеља који су раније били много видљивији. У предримско време ова област је била насељена Пикензима, чија етничка припадност није прецизно утврђена, а само име се везује за келтски, илирски или трачки језик.

Према римским итинерарима Пинкум је на путу дуж дунавског лимеса био удаљен од Виминацијума 13 римских миља (19,2 km) што одговара убикацији на месту данашњег Великог Градишта. Скромни подаци из римског времена не пружају довољно аргумената за поуздано закључивање о његовом настанку и трајању, тако да нам у томе помажу различити археолошки налази у ужем градском језгру, епиграфски споменици и историјске околности. По свему судећи већ у раном периоду романизације настаје први војни објекат, који је у периоду од II до V века свакако био знатније утврђење, због посебног положаја у рударско-металуршкој области Метала Aeлиана Пикенсиа (Metalla Аeliana Picensia), која је обухватала области у сливу Пека и Млаве. У доба цара Хадријана (117-138) имао је посебан значај и тада је у њему кован и посебан новац.

У време када је крајем XVII века Л. Ф. Марсиљи обилазио Велико Градиште забележио је утврђење димензија 45,5 х 45,5 метара, квадратне основе са кружним кулама на угловима. У познијим временима путописци виде само делове тог утврђења, а данас је с обзиром на грађевинске активности и подизање нивоа Дунава, видљив само део бедема на крајњем североисточном делу урбаног језгра Великог Градишта поред Дунава. Последњи историјски подаци се везују за период Јустинијанових (527-565) обнова старих утврђења.

Локација културног добра