Територијална надлежност
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
22110
page-template-default,page,page-id-22110,bridge-core-2.4,translatepress-sr_RS,ajax_fade,page_not_loaded,qode-page-loading-effect-enabled,, vertical_menu_transparency vertical_menu_transparency_on,qode-title-hidden,footer_responsive_adv,transparent_content,qode-overridden-elementors-fonts,qode-theme-ver-22.5,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-6.2.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-7


ТЕРИТОРИЈАЛНА НАДЛЕЖНОСТ


 

 

Седиште Рeгионaлног зaвода зa зaштиту спомeникa културe Смeдeрeво је у Смедереву.

 

Tериторијално je надлежан за подручје:

Подунавског и Браничевског управног округа

односно за простор два града (Град Смедерево и Град Пожаревац) и

девет општина (Велика Плана, Смедеревска Паланка, Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће и Петровац на Млави).

 

Решењe Министра културе о утврђивању територија Завода за заштиту споменика културе (“Сл. гласник РС“ бр. 48/95)

 

Подручје Подунавског и Браничевског округа просторно, историјски и културно  представља релативно хетерогену целину, коју су кроз време пресудно одређивали речни токови. Пре свега ток Дунава, на чију десну обалу се наслањају својим северним ободом и у мањој мери токови његових десних притока Велике Мораве, Млаве и Пека. Сустицање комуникацијских праваца, који се пружају дуж Дунава и Велике Мораве, имало је пресудан стратешки значај и утицај на миграције становништва и развој историјских прилика, као и два повољна места за прелаз преко Дунава, код Смедерева и код Рама.

 

Централни и западни предели се одликују уједначеним рељефом, благо заталасаних коса и равница у долинама река, док на истоку доминирају планински масиви Северног Кучаја, Хомоља и Бељанице. Уз обиље воде и умерену климу, овакви услови су одувек пружали одличну основу за развој земљорадње и сточарства, а у планинским пределима, богатим рудама и за развој рударства и прераде метала.

 

Административне поделе су током историје, у зависности од геополитичких промена, углавном појачавале улогу река (нарочито Дунава и Велике Мораве) као фактора раздвајања, али су њихова привлачна моћ и вечита људска тежња ка савладавању препрека, подстицале потребу за комуникацијом и нарочито привредном разменом.