ТЕРИТОРИЈАЛНА НАДЛЕЖНОСТ

Седиште Рeгионaлног зaвода зa зaштиту спомeникa културe Смeдeрeво је у Смедереву.

Tериторијално je надлежан за подручје:

Подунавског и Браничевског управног округа

односно за простор два града (Град Смедерево и Град Пожаревац) и

девет општина (Велика Плана, Смедеревска Паланка, Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће и Петровац на Млави).

Решењe Министра културе о утврђивању територија Завода за заштиту споменика културе (“Сл. гласник РС“ бр. 48/95)

Подручје Подунавског и Браничевског округа просторно, историјски и културно  представља релативно хетерогену целину, коју су кроз време пресудно одређивали речни токови. Пре свега ток Дунава, на чију десну обалу се наслањају својим северним ободом и у мањој мери токови његових десних притока Велике Мораве, Млаве и Пека. Сустицање комуникацијских праваца, који се пружају дуж Дунава и Велике Мораве, имало је пресудан стратешки значај и утицај на миграције становништва и развој историјских прилика, као и два повољна места за прелаз преко Дунава, код Смедерева и код Рама.

Централни и западни предели се одликују уједначеним рељефом, благо заталасаних коса и равница у долинама река, док на истоку доминирају планински масиви Северног Кучаја, Хомоља и Бељанице. Уз обиље воде и умерену климу, овакви услови су одувек пружали одличну основу за развој земљорадње и сточарства, а у планинским пределима, богатим рудама и за развој рударства и прераде метала.

Административне поделе су током историје, у зависности од геополитичких промена, углавном појачавале улогу река (нарочито Дунава и Велике Мораве) као фактора раздвајања, али су њихова привлачна моћ и вечита људска тежња ка савладавању препрека, подстицале потребу за комуникацијом и нарочито привредном разменом.