06 авг НЕОЛИТСКО НАСЕЉЕ БЕЛОВОДЕ КОД ПЕТРОВЦА НА МЛАВИ

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (2012)

Налази се у средишњем делу тока реке Бусур, у зони атара Великог Лаола и Крвија, 8 km југозападно од Петровца на Млави. Терен је благо заталасан, обилује земљом доброг квалитета, пашњацима и водом, те је погодан за земљорадњу и сточарство.

Мада се археолошка истраживања континуирано спроводе од 1994. године, истражен је мали део овог насеља (у јужном сектору), које се простирало  на великом простору од преко 75 ha, а по својим одликама је припадало периоду млађег неолита, односно винчанској култури. Живот је на Беловодама у континуитету трајао од 5400. до 4500. године старе ере, дакле готово читав миленијум. О дугом трајању живота сведочи и дебљина културног слоја која варира од 2,50 до 3,50 m, а местимично достиже и 4,30 m.

Истражен је читав низ стамбених објеката, помоћних зграда економског карактера и једна ритуално-култна целина. У овим објектима је током вишегодишњих истраживања откривено обиље разноврсних употребних, култних и уметничких предмета углавном од печене земље високог квалитета, кости, камена, а неки су и од бакра. Међу најзначајније спадају животињске фигурине од печене земље и бакарни предмети, који сведоче о појави сложенијих облика сточарства и  најранијој појави рударства и металургије у праисторији Европе.

На основу свих наведених карактеристика Беловоде представљају један од најважнијих центара развоја винчанске културе, која се простирала на великом простору централног Балкана.

Локација културног добра