06 авг КОМПЛЕКС МАНАСТИРА НИМНИК

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1981)

Мaнaстир Нимник са црквом посвећеном Преносу моштију Светог Николе нaлaзи сe изван насеља, у живописном окружењу хрaстове шуме, на око 3 км од сeлa Курjaчe. Име манастира потиче вероватно од влашке речи „нимик“ (незнан, непознат) по непознатом светитељу чији се гроб налази у капели Светиња уз цркву. Познат је и под именом Маријански манастир. Према предању цркву је сaзидaо воjводa Богосaв након 1376. године, када је област северног Браничева припала кнезу Лазару. Нимник се као метох Раванице први пут помиње у раваничкој повељи, а у  турским пореским књигама од прве половине XVI века. У свом извештају из 1733/4. године Максим Ратковић даје опис врло старе цркве, зидане каменом, са сводом од камена, неокречене и покривене шиндром. Имао је иконостас на коме су се по изузетној лепоти и старости издвајале царске двери и две престоне иконе, за које каже да их нема ни у једном другом манастиру. Нимник је паљен и рушен за време Кочине крајине и након Првог српског устанка, а у значајној мери обновљен 1825. године, о чему сведочи Јоаким Вујић. Тада је црква обновљена од тврдог материјала, са дрвеним сводом и подом од опеке. Испред цркве је 1841. године подигнута звонара, а северозападно од цркве је изграђен конак у коме је 1851-1853. године радила једна од првих школа у крају. Зграда је имала трем и три просторије, од којих су две биле учионице.

Црква манастира Нимник је једнобродна грађевина, засведена полуобличастим сводом, са полукружном олтарском апсидом у ширини брода на истоку.  Кроз историју је претрпела бројна рушења и преправљања, тако да је њен садашњи изглед из времена обнове у XIX веку. Зидови од ломљеног камена су 1891. године надзидани опеком, што је уочљиво и данас на фасадама цркве. Последња обнова била је крајем XX века, када је између осталог храм и живописан, а стари конак порушен. Иконостас је класично конципиран са четрнаест икона распоређених у три зоне. Потиче из времена обнове цркве с краја XIX века и рад је сликара Милисава Марковића.

Локација културног добра