ЦРКВА СВЕТИХ ПЕТРА И ПАВЛА У ЛОЗОВИКУ
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
19291
post-template-default,single,single-post,postid-19291,single-format-standard,bridge-core-2.4,translatepress-sr_RS,ajax_fade,page_not_loaded,qode-page-loading-effect-enabled,, vertical_menu_transparency vertical_menu_transparency_on,qode-title-hidden,footer_responsive_adv,transparent_content,qode-overridden-elementors-fonts,qode-theme-ver-22.5,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-6.2.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-7

ЦРКВА СВЕТИХ ПЕТРА И ПАВЛА У ЛОЗОВИКУ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1988)

Црква Светих Петра и Павла у Лозовику грађена је у периоду од 1890. до 1893/4. године. Налази се недалеко од центра села у пространој порти заједно са црквом брвнаром из 1831. године. О години изградње цркве сведочи натпис на плочи од белог мермера: „Општине лозовичко-сараорачка подигоше овај храм за владе српског краља Александра I и митрополита Михајла 1894. г.“

У литератури се најчешће наводи да је рађена по пројекту архитекте Душана Живановића, док новија истраживања, на основу сличности са црквом у Рачи Крагујевачкој, као могућег аутора пројекта наводе окружног инжењера Емануела Сандера.

Изведена је у класицистичком духу уз примену елемената барока. По типу је једнобродна грађевина, просторно подељена на наос на који се са источне стране надовезује олтарска апсида, са северне и јужне стране полукружни певнички простори и припрата са галеријом и  звоником на западу. Скромна декорација фасаде обогаћена је полихромијом, односно употребом окер и теракоте у наглашавању архитектонских елемената – фриза слепих аркадица, пиластара, слепих окулуса и прозорских отвора у виду монофора.

Изузетно вредну уметничку целину у цркви представљу иконе на иконостасној прегради изведеној у класицистичком духу, као дела  најпознатијих и најбољих српских сликара друге половине XIX века: Ђорђа Крстића, Стеве Тодоровића, Живка Југовића, Петра Раносавића, Ђорђа Миловановића и Димитрија Андрејевића. Рађене су техником уља на платну кашираном на дрвену подлогу.

Црква поседује и вредне примере покретних икона, богослужбених  књига и сасуда из XVIII и XIX века.

 

 

Локација културног добра


No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.