06 авг ЦРКВА СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА И СОБРАШИЦА У КУСАТКУ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1987)

Црква Светог архангела Гаврила у Кусатку позната и као манастир Пиносава, подигнута је у периоду од 1841. до 1847. године на месту старе цркве брвнаре, у храстовој шуми три километра од центра села.

Изведена је као једнобродна грађевина, просторно подељена на наос на који се надовезује  олтарски простор на истоку и припрата са масивним барокним звоником на западу. Спада међу ретке сакралне грађевине зидане од камена током XIX века у овом делу Србије. Фасадну декорацију одликује извођење кордон и кровног венца са акцентом на зону прозорских отвора са пиластрима повезаним стилизованим, сараценским луцима. Посебна пажња посвећена је обради западног и северног портала клесаних у камену и декорисаних геометријским и флоралним орнаментом.

Мермерне надгробне плоче постављене на соклу цркве, на источној и северној фасади, сведоче да се овде налазе гробови Милоја Поповића Ђака, Вујице Вулићевића кнеза смедеревске нахије и пуковника Ранка Мајсторовића члана Српског совјета.

Стари иконостас осликао је 1832. године Јања Молер, али је он замењен високом олтарском преградом коју је 1929/31. године урадио дебарски мајстор Нестор Алексијевић са синовима. У цркви се чувају вредне богослужбене књиге и предмети. Међу њима посебно се издваја златни путир који су 1844. године поклонили за откуп грехова Вујице Вулићевића његови синови.

Североисточно од цркве налази се собрашица, за коју се претпоставља да је подигнута у истом периоду кад и црква. У основи је правоугаоног облика, изведена на темељу од опеке који носи бондручну конструкцију од храстовог дрвета, са кровом на четири воде покривеним ћерамидом. Димeнзиjе собрашице су 11,25 x 3,85 м.

Локација културног добра