ЦРКВА СВЕТОГ ВАЗНЕСЕЊА У ПЕТРОВЦУ НА МЛАВИ
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
18886
post-template-default,single,single-post,postid-18886,single-format-standard,bridge-core-2.4,translatepress-sr_RS,ajax_fade,page_not_loaded,qode-page-loading-effect-enabled,, vertical_menu_transparency vertical_menu_transparency_on,no_animation_on_touch,qode-title-hidden,footer_responsive_adv,transparent_content,qode-overridden-elementors-fonts,qode-theme-ver-22.5,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-6.2.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-7

ЦРКВА СВЕТОГ ВАЗНЕСЕЊА У ПЕТРОВЦУ НА МЛАВИ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1983)

Црква Светог Вазнесења у Петровцу на Млави подигнута је у периоду од 1866. до 1869. године великим залагањем Црквене општине и мештана, с обзиром на то да је њена изградња била услов да се тада село Петровац прогласи за варошицу.

Изведена је у духу романтичарског историцизма. У основи је једнобродна грађевина са олтарском апсидом на истоку, бочним певничким апсидама и звоником на западу. Просторно  је подељена на једноделни олтарски простор, наос са полигоналним певничким просторима и припрату са галеријом над којом је изведен звоник. Декорацију фасада карактеришу архитектонски елементи у виду кровног и подеоног венца, фриза слепих аркадица, пиластара и детаљи изведени црвеном опеком који својим обликом прате лучне завршетке како правих тако и слепих монофора и окулуса. Посебна пажња је посвећена обради западне фасаде са наглашеним порталом, две слепе монофоре, једним окулусом и у завршници витким звоником.

Изузетно вредну сликарску целину чини иконостасна преграда изведена у класицистичком духу уз примену барокно-рокајне позлаћене декорације. Иконе на њој осликао је Настас Стефановић током осме деценије XIX века. Како сазнајемо из натписа са плоче која се налази на огради галерије, живопис је радио Никодим Бркић ђакон и сликар из Београда, а калиграфију М. Јанковић 1954. године.

Црква поседује вредне примере икона, богослужбених књига и сасуда, као и комада црквеног мобилијара.

 

 

 

Локација културног добра


No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.