КУЋА ЈОВАНА РАЈИЋА У МАЛОМ ЛАОЛУ
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
18861
post-template-default,single,single-post,postid-18861,single-format-standard,bridge-core-2.4,translatepress-sr_RS,ajax_fade,page_not_loaded,qode-page-loading-effect-enabled,, vertical_menu_transparency vertical_menu_transparency_on,qode-title-hidden,footer_responsive_adv,transparent_content,qode-overridden-elementors-fonts,qode-theme-ver-22.5,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-6.2.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-7

КУЋА ЈОВАНА РАЈИЋА У МАЛОМ ЛАОЛУ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (2003)

У селу Мало Лаоле, у Горњој махали, по наруџбини Животе Рајића подигнута је у другој половини XIX века кућа Јована Рајића. Саграђена је на благо нагнутом терену, на највишој тачки ограђеног дворишта и у односу на сокак је повучена ка унутрашњости дворишта, у коме се налазе и зидани економски објекти.

За време у коме је настала, кућа има велику основу изведену у облику правилног правоугаоника димензија 12м х 8м. Својим пуним обимом, кућа лежи на масивним храстовим гредама-темељачама, које су преко круне темеља израђених од необрађеног камена са везивом од кречног и блатног малтера, положене у суво. Кућа припада типу „талпара“ са конструктивним системом изведеним у виду бондрука. Носећи дрвени стубови, који чине основне конструктивне елементе куће, учепљени су у темељаче и заједно са њима и венчаницама представљају једну врсту скелтног система. Зидна испуна између стубова израђена је од струганих храстових талпи, уједначених димензија и квалитета обраде. Кровна конструкција је дрвена, кров је четвороводан, кровне равни су благог нагиба, а кровни покривач је ћерамида. У смислу функционалне организације простора, овај објекат припада развијеном типу „богате“ куће народног градитељства из друге половине XIX века. Састоји се од централно постављеног простора тзв. „куће“ са подом изведеним од опеке и две у односу на кућу симетрично постављене собе са подовима од набијене земље. На преградним зидовима који се налазе између простора „куће“  и соба, један преко пута другог, изведени су отворено огњиште и зидана пећ. Испред централног простора „куће“, у њеној пуној ширини, изведен је трем поплочан опеком. Са трема се улази и у помоћну просторију – „ћилер“ која је у продужетку собе постављена тако да својом дужом страном затвара трем. Прецизна и на одређен начин рафинирано изведена обрада за то доба, као и укупно остварен висок квалитет изведених радова, говори о томе да су градитељи који су зидали куће, познати као „Бугари“, били врсни мајстори свога заната.

Када је саграђена, ова кућа је представљала огледало добростојећег српског сеоског домаћинства. Данас, услед нестручно изведених интервенција и непланског презиђивања на „модеран“ начин, изведеног савременим материјалима, изворна архитектура и ликовно обликовна својства куће Јована Рајића су у потпуности девастиране. С тога, ради спречавања даље девастације и истовремено у циљу очувања овог вредног примера народног градитељства, кући је неопходно вратити изворне архитектонске вредности и споменичка својства која је поседовала у свом аутентичном облику.

 

 

Локација културног добра


No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.