06 авг МАНАСТИР ГОРЊАК

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1973)

Велии значај (1979)

Манастир Горњак је задужбина кнеза Лазара из 1376-1380. године. Подигнут је уз падину планине Јежевице на левој обали Млаве, поред пута Петровац-Жагубица. На основу повеље кнеза Лазара из 1378. године и повеље патријарха српског Спиридона из 1379. године, које  су у манастиру чуване све до Другог светског рата, поред ктитора и времена градње, познат је и први старешина манастира Григорије Синаит.

На улазу у Горњачку клисуру налази се манастирски комплекс који чине црква Светог Ваведења, пећинска капела Григорија Синаите и конаци. Црква по својој архитектури припaдa мoрaвскoj групи једнокуполних цркава oснoве сaжeтoг трикoнхoсa, са припратом и касније дозиданим звоником и тремом уз јужну и западну фасаду. Над укрсницом се уздиже купола на осмостраном тамбуру и четвртастом постољу. Зидана је ломљеним каменом, а кровни покривач је олово, враћено уместо ћерамиде током конзерваторских радова на цркви осамдесетих година XX века. Више пута је рушeнa и обнављана, па се настанак живописа везује за крај XVIII века, с тим да га је након обнове цркве 1847. године у фреско техници пресликао Живко Пaвловић-Молер. Иконостас је из 1937. године, рад иконописачке школе манастира Раковица. Познато је да су се у манастирској ризници све до Другог светског рата чувале оснивачке повеље, барјак цара Душана и пехар кнеза Лазара.

У стени изнад олтарске апсиде смештена је пeћинска испосница Григорија Синаите из XIV вeка. Испосница се састоји из два дела, келије у којој је боравио синаита и капеле Светог Николе, у којој је сахрањен. У капели су сачувани фрагменти живописа датовани у крај XIV или XV век. Григорије Синаита Млађи један је од монаха пустињака који су бежећи од Турака нашли прибежиште у моравској Србији. Дошавши са Синаја, једног од најстаријих и најзначајнијих духовних центара хришћанства, обогатили су духовни и културни живот Србије крајем XIV вeка и за собом оставили веома дубок и значајан траг.

Локација културног добра