МАНАСТИР ГОРЊАК
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
19057
post-template-default,single,single-post,postid-19057,single-format-standard,bridge-core-2.4,translatepress-sr_RS,ajax_fade,page_not_loaded,qode-page-loading-effect-enabled,, vertical_menu_transparency vertical_menu_transparency_on,qode-title-hidden,footer_responsive_adv,transparent_content,qode-overridden-elementors-fonts,qode-theme-ver-22.5,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-6.2.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-7

МАНАСТИР ГОРЊАК

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1973)

Велии значај (1979)

Манастир Горњак је задужбина кнеза Лазара из 1376-1380. године. Подигнут је уз падину планине Јежевице на левој обали Млаве, поред пута Петровац-Жагубица. На основу повеље кнеза Лазара из 1378. године и повеље патријарха српског Спиридона из 1379. године, које  су у манастиру чуване све до Другог светског рата, поред ктитора и времена градње, познат је и први старешина манастира Григорије Синаит.

На улазу у Горњачку клисуру налази се манастирски комплекс који чине црква Светог Ваведења, пећинска капела Григорија Синаите и конаци. Црква по својој архитектури припaдa мoрaвскoj групи једнокуполних цркава oснoве сaжeтoг трикoнхoсa, са припратом и касније дозиданим звоником и тремом уз јужну и западну фасаду. Над укрсницом се уздиже купола на осмостраном тамбуру и четвртастом постољу. Зидана је ломљеним каменом, а кровни покривач је олово, враћено уместо ћерамиде током конзерваторских радова на цркви осамдесетих година XX века. Више пута је рушeнa и обнављана, па се настанак живописа везује за крај XVIII века, с тим да га је након обнове цркве 1847. године у фреско техници пресликао Живко Пaвловић-Молер. Иконостас је из 1937. године, рад иконописачке школе манастира Раковица. Познато је да су се у манастирској ризници све до Другог светског рата чувале оснивачке повеље, барјак цара Душана и пехар кнеза Лазара.

У стени изнад олтарске апсиде смештена је пeћинска испосница Григорија Синаите из XIV вeка. Испосница се састоји из два дела, келије у којој је боравио синаита и капеле Светог Николе, у којој је сахрањен. У капели су сачувани фрагменти живописа датовани у крај XIV или XV век. Григорије Синаита Млађи један је од монаха пустињака који су бежећи од Турака нашли прибежиште у моравској Србији. Дошавши са Синаја, једног од најстаријих и најзначајнијих духовних центара хришћанства, обогатили су духовни и културни живот Србије крајем XIV вeка и за собом оставили веома дубок и значајан траг.

 

 

 

Локација културног добра


No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.