08 јула ОПРОШТАЈНИ ГОВОР
Данас смо се на Новом гробљу у Смедереву опростили од нашег драгог директора и колеге Верољуба Ранковића, који нас је прерано и изненада напустио 3.7.2015. године.
Затечени, без прилике да се од њега за живота опростимо, написали смо овај последњи поздрав.
Драги наш Верољубе,
док стојимо скрушени и замишљени над твојим телом и покушавамо да речима продужимо твоје присуство међу нама, овде на овом свету, знамо да твоја душа већ лебди опраштајући се од родне Осечине, куће и шљива; Ваљева, Сремских Карловаца, Богословије, Петнице и Београда твоје младости; Брестовца, Дунава и Смедерева, где си провео највећи део живота; али и Бистрице, Лазнице, Баничине, Радовања, Ореовице, Покајнице, Церемошње, Тумана, Сребрног језера, Заове, Кличевца, Осанице, Лаола, Суводола, Смедеревске тврђаве и мноштва напуштених кућа, воденица, ваљавица, цркава, које си годинама обилазио и покушавао да спасеш од заборава и нестанка. Знамо да си одлично памтио и оријентисао се на терену, зато не сумњамо да ћеш лако доћи до свих драгих места, предела, извора и пропланака.
Нажалост овог пута мораћеш да сва та места обилазиш сам, што ниси волео и нећеш моћи да разговараш са воденичарима, црквењацима, занатлијама, свештеницима, продавцима у задружним радњама, пијанцима испред продавница, орачима на њиви, игуманима, сеоским учитељима, председницима општина, поштарима што си необично волео и умео да радиш.
Када све то једним погледом обухватиш и заувек сместиш у своје широко срце, поред твоје Милице и Маре, родбине и пријатеља, надамо се да ће се наћи места и за нас из Завода, којима си био директор, колега, Верољуб – Веља.
Умели смо да се договарамо, радимо, смејемо, певамо, расправљамо, па чак и посвађамо, али никада ниси умео да завежеш речи, уста и срце, па се нисмо удаљавали, већ смо временом појединачно и као колектив постајали све блискији. Нажалост, дубину те блискости, обично осетимо и схватимо тек у тренуцима опроштаја.
Зато и желимо да продужимо твоје присуство овде међу нама, али знамо да ниси волео предуге говоре, спорост и статичност. Увек си некуда журио, па си тако пожурио и на овај свој последњи пут ка вечном смирењу.
Нека му је вечна слава и Бог да му душу прости.
Sorry, the comment form is closed at this time.