08 jul OPROŠTAJNI GOVOR

Danas smo se na Novom groblju u Smederevu oprostili od našeg dragog direktora i kolege Veroljuba Rankovića, koji nas je prerano i iznenada napustio 3.7.2015. godine.

Zatečeni, bez prilike da se od njega za života oprostimo, napisali smo ovaj poslednji pozdrav.

Dragi naš Veroljube,

dok stojimo skrušeni i zamišljeni nad tvojim telom i pokušavamo da rečima produžimo tvoje prisustvo među nama, ovde na ovom svetu, znamo da tvoja duša već lebdi opraštajući se od rodne Osečine, kuće i šljiva; Valjeva, Sremskih Karlovaca, Bogoslovije, Petnice i Beograda tvoje mladosti; Brestovca, Dunava i Smedereva, gde si proveo najveći deo života; ali i Bistrice, Laznice, Baničine, Radovanja, Oreovice, Pokajnice, Ceremošnje, Tumana, Srebrnog jezera, Zaove, Kličevca, Osanice, Laola, Suvodola, Smederevske tvrđave i mnoštva napuštenih kuća, vodenica, valjavica, crkava, koje si godinama obilazio i pokušavao da spaseš od zaborava i nestanka. Znamo da si odlično pamtio i orijentisao se na terenu, zato ne sumnjamo da ćeš lako doći do svih dragih mesta, predela, izvora i proplanaka.

Nažalost ovog puta moraćeš da sva ta mesta obilaziš sam, što nisi voleo i nećeš moći da razgovaraš sa vodeničarima, crkvenjacima, zanatlijama, sveštenicima, prodavcima u zadružnim radnjama, pijancima ispred prodavnica, oračima na njivi, igumanima, seoskim učiteljima, predsednicima opština, poštarima što si neobično voleo i umeo da radiš.

Kada sve to jednim pogledom obuhvatiš i zauvek smestiš u svoje široko srce, pored tvoje Milice i Mare, rodbine i prijatelja, nadamo se da će se naći mesta i za nas iz Zavoda, kojima si bio direktor, kolega, Veroljub – Velja.

Umeli smo da se dogovaramo, radimo, smejemo, pevamo, raspravljamo, pa čak i posvađamo, ali nikada nisi umeo da zavežeš reči, usta i srce, pa se nismo udaljavali, već smo vremenom pojedinačno i kao kolektiv postajali sve bliskiji. Nažalost, dubinu te bliskosti, obično osetimo i shvatimo tek u trenucima oproštaja.

Zato i želimo da produžimo tvoje prisustvo ovde među nama, ali znamo da nisi voleo preduge govore, sporost i statičnost. Uvek si nekuda žurio, pa si tako požurio i na ovaj svoj poslednji put ka večnom smirenju.

Neka mu je večna slava i Bog da mu dušu prosti.