06 авг РАМСКА ТВРЂАВА

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1948)

Велики значај (1979)

Рамска тврђава се налази на месту где ток Дунава скреће на север и прави велику окуку, заобилазећи стеновиту литицу, високу готово 20 m. Изузетно погодни природни услови за прелазак реке, привлачили су од праисторије људе да на овом раскршћу формирају своја насеља и утврђења, како би контролисали и користили овај важан стратешки положај.

У античко и рановизантијско време формиране су фортификације на левој и десној обали и на Сапаји, а историјски извори различито локализују утврђење Ледерату. Слична недоумица настаје и од XII века када се јављају топоними Храм или Харам, а позиција тог утврђења се везује за десну или леву обалу Дунава. Готово у центру данашњег насеља, на стени која се издиже изнад Дунава, 1483. године турски султан Бајазит II је саградио тврђаву, како би заштитио северне границе Турског царства од удружених напада српских и мађарских трупа.

Тврђава није великих димензија (25 х 35 m у основи), али је захваљујући положају заштићена са запада литицом и са три стране дубоким сувим ровом и двоструким бедемима. Са пет топовских кула била је прилично јако утврђење. Унутар Тврђаве изгледа није било већих стамбених објеката, а војна посада је била смештена у кулама, о чему сведоче ложишта за грејање на горњим етажама. Становништво је живело ван тврђаве у подграђу које се формирало источно и јужно од утврђења, али није истражено, а једини видљиви објекти су каравансарај и турско купатило.

Рамска тврђава представља специфично остварење војне архитектуре, које мада изразито артиљериско, са троспратним кулама које су имале по три  топовска отвора на сваком нивоу и по један на сваком зидном платну, ипак има доста старих византијских архитектонских решења. Важност јој је опала након Мохачке битке 1526. године и померања границе према Будиму и Бечу. Последњи период коришћења је у доба Кочине крајине (1788.) када је једна кула потпуно разорена.

Недовољно је археолошки истражена да би се утврдило постојање старијих фаза, које су с обзиром на позицију и видљиве трагове римског пута и табле са натписом, врло извесне.

Локација културног добра