06 авг РИМСКО УТВРЂЕЊЕ ЛЕДЕРАТА

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1986)

Велики значај (1987)

Ток Дунава код Рама скреће на север и прави велику окуку, заобилазећи стеновите и изразито стрме литице, високе и преко 30 m. Наспрам Рама, ближе левој обали, наносима речног муља и песка, формирало се веће речно острво, ада Сапаја, која је због подизања нивоа воде, након изградње Ђердапске бране потопљена. На супротној обали су ушћа Караша (данас спроведен у канал Дунав-Тиса-Дунав) и Нере. Изузетно погодни природни услови за прелазак реке, привлачили су од праисторије људе да на овом раскршћу формирају своја насеља и утврђења, како би контролисали и користили овај важан стратешки положај.

Највеће и током историје најзначајније утврђење у широј зони Рама налази се на доминантној заравни „Град“, 1 km источно од данашњег насеља, која је са севера била заштићена каменом литицом, а са запада и истока усецима два потока. Данас видљиви камени темељни остаци бедема дебљине до 3 m правоугаоног утврђења димензија 140 х 200 m, са 11 полукружних кула и главним улазом на јужној страни, углавном се идентификују са Ледереатом. Као додатна заштита саграђен је спољашњи бедем, а у међупростор је укопан ров.

Првобитно утврђење је саграђено током I века н.е. у периоду римске окупације Подунавља и успостављања војне границе – лимеса дуж Дунава. Његов значај је био нарочито важан почетком II века када је Трајан повео два рата против Дачана, јер се сматра да је управо на том месту пребачена главнина војних трупа на дачку територију. Обезбеђење прелаза је додатно ојачано изградњом фортификација на Сапаји и на супротној банатској обали.

У време Јустинијана (527-565) обновљено је утврђење изградњом мање фортификације (50 х 60 m) у североисточном углу старог утврђења. Историјски извори из тог времена локализују Ледерату на левој обали, што је створило недоумице око тачне убикације локалитета. С обзиром да су извори из различитих периода, вероватно је и перцепција писаца варирала како су се мењале историјске околности.

Локација културног добра