06 авг САБОРНА ЦРКВА СВЕТИХ АРХАНЂЕЛА У ПОЖАРЕВЦУ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1990)

Саборни храм Светих арханђела у Пожаревцу подигао је 1819. године кнез Милош Обреновић у делу града који се назива Горња Мала. Црква је првобитно била посвећена Силаску Светог Духа, односно Светој Тројици, али је средином тридесетих година XIX века дошло до промене посвете храма.

Саборна црква у Пожаревцу један је од најзначајнијих примера прелазног стила у архитектури обновљене Србије. Триконхалне је основе са једном олтарском и двема певничким апсидама, споља полигоналним, а изнутра полукружним. У просторном смислу подељена је на олтарски простор, наос и припрату. Зидана је каменом и опеком, а споља омалтерисана. Звоник је добила 1856. године накнадном доградњом уз западну фасаду храма. Архитектонска пластика у виду подеоног венца и плитких пиластера присутна је само на звонику. Масиван западни портал изведен је 1936. године тесаним каменом и богато украшен преплетом у српско византијском стилу. Изнад врата у лунети приказана је композиција Гостољубље Аврамово.

Живописање храма започели су 1852. године Милија и Иван Марковић, али је уз рад на иконостасу 1870. године наставио Никола Марковић. Иконостас са двадесет и пет икона богато је резбарен и позлаћен. Уз јужни зид наоса смештени су архијерејски и владарски престо са сликаним представама Св. Саве и Св. Стефана Дечанског. Уз северни зид наоса налази се Богородичин престо са сликаном представом Богородице са Христом. Црква поседује збирку од четрнаест целивајућих икона Јање Молера рађених темпером на дасци, које представљају драгоцену зографску целину из прве половине XIX века. У цркви се чува и велики број предмета примењене уметности, међу којима има вредних примера црквеног веза, златарских радова уметничко занатске израде, богослужбених књига и намештаја.

Локација културног добра