СРЕДЊОВЕКОВНО УТВРЂЕЊЕ ГРАДАЦ КОД КРЕПОЉИНА
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
19063
post-template-default,single,single-post,postid-19063,single-format-standard,bridge-core-2.4,translatepress-sr_RS,ajax_fade,page_not_loaded,qode-page-loading-effect-enabled,, vertical_menu_transparency vertical_menu_transparency_on,no_animation_on_touch,qode-title-hidden,footer_responsive_adv,transparent_content,qode-overridden-elementors-fonts,qode-theme-ver-22.5,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-6.2.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-7

СРЕДЊОВЕКОВНО УТВРЂЕЊЕ ГРАДАЦ КОД КРЕПОЉИНА

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1988)

Утврђење Градац се налази седам километара источно од Крепољина на узвишењу које доминира долином Млаве, на почетном делу Горњачко-рибарске клисуре. Управо на том месту Млава прави велику окуку, пробијајући се око кршевитих литица Ђуле.

Повољан положај за контролу пута, који је долином Млаве водио у рудоносне крајеве Источне Србије, одређивао је стратешки значај овог утврђења, а конфигурација терена је утицала на његов неправилан облик прилагођен литицама, које су га штитиле са три стране. Најприступачнији је био прилаз са југозапада.

Због густог растиња и неприступачности врло су слабо видљиви бедеми и пратећи објекти, а вероватно је постојало и подграђе. Камени бедеми утврђења дебели су око једног метра. Археолошким истраживањима 1981. године обухваћена је само црква скромних димензија 9,85х4,75м очувана до висине од једног метра, која се налази на источном ободу утврђења. Великим делом је пре истраживања била опљачкана и уништена од стране трагача за благом. Имала је једнобродну основу са полукружном апсидом на истоку и припратом на западу. На зидовима су очувани трагови живописа, а у припрати две зидане гробнице, у којима су вероватно били сахрањени ктитори цркве. Зидана је директно на стени, са видљивим траговима старијег објекта.

За поуздано датовање читавог утврђења и саме цркве биће неопходна додатна истраживања читавог комплекса. На основу постојећих скромних података, претпоставља се да је коришћено са прекидима од рановизантијског до позно средњовековног периода.

 

 

Локација културног добра


No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.