06 авг ТРШКА ЦРКВА

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1951)

Велики значај (1979)

Тршка црква је најстарији храм Браничевске епархије, а по својој позицији најсевернији храм рашке стилске групе. Тачна година изградње и ктитор нису познати, али је након детаљних археолошких и архитектонских истраживања датована у крај XIII века. Тиме су потврђени наводи у извештају егзарха Максима Ратковића из 1733. године да је Тршка црква тада била стара 460 година. Првобитно је била посвећена Св. Николи, а данас Рођењу пресвете Богородице. Својом архитектуром јасно указује на припадност рашкој стилској групи и то скупини мањих храмова посвећених Св. Николи. У питању је једнобродна, једнокуполна грађевина, са полукружном апсидом на истоку, троделним наосом и припратом дозиданом у XIV веку на западу. Просторно је подељена на олтарски простор, наос и припрату, а у више наврата је имала и спољну припрату. Црква је зидана каменом, са завршном обрадом од тесаних квадера сиге. Као што је карактеристично за све храмове рашке стилске групе и на фасадама Тршке цркве се јасно уочавају утицаји романике. Највећа вредност цркве је њена западна фасада са порталом исклесаним у камену и богато украшеним флоралним и зооморфним мотивима у рељефу. Као део портала нарочито је значајна скулптора у облику крилатих грифона и лавова који предњим ногама придржавају симболе јеванђелиста. На западној фасади се изнад подеоног венца налазе и два оригинална натписа, један о изградњи спољне припрате из 1382. године и други о њеном осликавању 1430. године.

Највећи значај Тршке цркве је тај што стилски и типолошки припада групи споменика рашке школе и то у граничним областима, на крајњем северу немањићке државе с краја XIII века. Конзерваторско-рестаураторским радовима које је 1981-1988. године спровео Републички завод за заштиту споменика културе Београд цркви је враћен њен претпостављен првобитни изглед.

Локација културног добра