ЗГРАДА ГИМНАЗИЈЕ У СМЕДЕРЕВУ
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
19316
post-template-default,single,single-post,postid-19316,single-format-standard,bridge-core-2.4,translatepress-sr_RS,ajax_fade,page_not_loaded,qode-page-loading-effect-enabled,, vertical_menu_transparency vertical_menu_transparency_on,qode-title-hidden,footer_responsive_adv,transparent_content,qode-overridden-elementors-fonts,qode-theme-ver-22.5,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-6.2.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-7

ЗГРАДА ГИМНАЗИЈЕ У СМЕДЕРЕВУ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1981)

Велики добротвор Смедерева Димитрије Дина Манчић (1827-1882) завештао је тестаментом део свога имања са кафаном зв. „Маркићева“ за подизање Гимназије смедеревске. По скицама знаменитог архитекте Милорада Рувидића из 1904. године, на месту некадашње кафане подигнута је Гимназија. Европски образован, отмен и елегантан, Рувидић објекат пројектује у складу са природом свог бића. Тестаментални услов изградње, био је да се на зграду стави натпис „да је исту гимназију подигао он Дина за спомен његов и његове жене Љубице“. Овај натпис никада није постављен.

Од изворно пројектованог и изведеног спратног објекта складних и елегантних пропорција (са наглашеним угаоним ризалитима), концепцијски заснованог на доследној примени ренесансног принципа пуне симетрије и рустично обрађеним приземљем, изнад кога је спрат богато декорисан вученом и ливеном пластиком изведеном у духу класицизма (са примесама утицаја сецесије), до данас је остало сачувано само крило у Улици Саве Немањића. Током доградње великог обима изведене 1934-1935. године, изградњом још једног крила, масивног централног ризалита са главним улазом и свечаном салом на спрату, и у складу са тим, увођењем нове-главне осе симетрије, суштински је промењена изворна функционална концепција објекта. Неокласицистички изведен, тешки ризалит са наглашеним стубовима и псеудобарокном атиком украшеном мушком и женском фигуром у полулежећем положају, на антички начин изведеним, постао је главна архитектонска доминанта зграде. Примена начела академизма, огледа се у доследној примени строгог ритма и правилној смени пуног и празног, на објекту у целости.

 

 

Локација културног добра


No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.