ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛЕ У ПОЖАРЕВЦУ
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
19193
post-template-default,single,single-post,postid-19193,single-format-standard,bridge-core-2.4,translatepress-sr_RS,ajax_fade,page_not_loaded,qode-page-loading-effect-enabled,, vertical_menu_transparency vertical_menu_transparency_on,qode-title-hidden,footer_responsive_adv,transparent_content,qode-overridden-elementors-fonts,qode-theme-ver-22.5,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-6.2.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-7

ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛЕ У ПОЖАРЕВЦУ

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (2000)

Црква Св. Николе у Пожаревцу задужбина је проте Петра Шљивића (1818-1902) пароха трњанског и његове жене Јелене.

Петар Шљивић био је син војводе рамског Живка Шљивића. Године 1890. подигао је породичну капелу у делу Пожаревца који се назива Бугар мала. Пројекат је урадио архитекта Светозар Ивачковић у духу ханзенатике. Ивачковић је био први српски ђак Теофила Ханзена у Бечу и сматран је најзначајнијим архитектом у области црквене архитектуре све до почетка Првог светског рата. Предводио је млађе архитекте са тежњом да створе национални стил у црквеном градитељству.

Црква је једнокуполна, са основом у облику грчког крста. Над укрсницом се уздиже купола на издуженом осмоугаоном тамбуру који почива на кубичном постољу. Пројектована је као породична капела, тако да има две етаже – крипту и храм. Просторно храм је подељен на наос и олтар. Архитектонским обликовањем маса наглашена је кубичност грађевине. Фасаде су првобитно биле полихромно решене у духу ханзенатике, комбинацијом окер и теракот фасадне опеке ређане наизменично у хоризонталним пољима, али је данас комплетна опека обојена црвеном бојом. Прозорски отвори су лучно засведене велике бифоре на источној, северној и јужној фасади, а изнад западног улаза изведен је окулус са розетом. Сва четири калканска зида у врху имају камени крст. Уз цркву се првобитно налазила дрвена звонара, која је касније замењена зиданим звоником.

Иконостас припада типу ниских олтарских преграда. Изведен је у дуборезу, а на њему је петнаест икона распоређених у две зоне. Иконе су рад академског сликара Андреја Биценка из тридесетих година XX века.

 

 

Локација културног добра


No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.