РИМСКО УТВРЂЕЊЕ ГРАДАЦ У ВЕЛИКОМ ЛАОЛУ
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
18872
post-template-default,single,single-post,postid-18872,single-format-standard,bridge-core-2.4,translatepress-sr_RS,ajax_fade,page_not_loaded,qode-page-loading-effect-enabled,, vertical_menu_transparency vertical_menu_transparency_on,qode-title-hidden,footer_responsive_adv,transparent_content,qode-overridden-elementors-fonts,qode-theme-ver-22.5,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-6.2.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-7

РИМСКО УТВРЂЕЊЕ ГРАДАЦ У ВЕЛИКОМ ЛАОЛУ

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ (1983)

У претежно равничарском пределу између две реке, Млаве и Бусура, на благо узвишеном потезу који мештани називају „Градац“, налазе се делимично очувани остаци римског утврђења. Смештено је уз десну обалу Бусура на 2,5 km северозападно од Великог Лаола и 4 km југозападно од Петровца на Млави.

Утврђење је готово правилног квадратног облика, димензија приближно 120 х 90 m. Његов положај је утврдио још Феликс Каниц средином XIX века, који је тада видео добро очуване бедеме и остатке четири кружне куле на угловима утврђења. Данас су остаци бедема, због растиња којим су претежно обрасли, видљиви у много мањој мери и то само на основу конфигурације терена, трагова грађевинског шута и малтера. Делимично се наслућују и трагови објеката унутар утврђења и у његовој непосредној околини.

На Појтингеровој табли и Итинераријуму Хијеросолимитануму, који бележе и римски пут који је повезивао Сингидунум (Београд) са Цариградом, после станице Муниципиум, која се прилично поуздано идентификује са археолошким остацима у селу Калишту, убележена је и станица (мутацио) Јовис Пагус. Према оба картографска извора била је удаљена од Муниципиума 10 римских миља (14,8 кm), што се не поклапа са стањем на терену. Стога остаје извесна резерва у погледу идентификације утврђења Градац са римским Јовис Пагусом. Разлика може бити резултат грешке картографа, али и неистражености самог локалитета Градац и других у широј околини Петровца.

Према оскудним подацима са којима располажемо, претпоставља се да је прва фаза утврђења из II века, средином IV века је настала прва фортификација и то је период највишег успона, а након VI века живот на овом локалитету замире.

 

 

Локација културног добра


No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.