Велика Плана
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
zavod za zastitu spomenika kulture smederevo tvrdjava smederevo dunav tvrdjava golubac ram tvrdjava spomenici kulture
-1
archive,paged,category,category-135,paged-2,category-paged-2,bridge-core-2.4,translatepress-sr_RS,ajax_fade,page_not_loaded,qode-page-loading-effect-enabled,, vertical_menu_transparency vertical_menu_transparency_on,no_animation_on_touch,qode-title-hidden,footer_responsive_adv,transparent_content,qode-overridden-elementors-fonts,qode-theme-ver-22.5,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-6.2.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-7

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1983) Стара кланица је део некадашњег комплекса привредно-индустријских објеката које су у Великој Плани у периоду од 1886. до 1928. године подигли немачки индустријалци Кристијан Шојс и Вилхелм Шумахер. Пројекат, по коме је почeтком XX вeкa подигнута Стара кланица, урадио је „Инжењерско-технички биро Стојана...

ЗНАМЕНИТО МЕСТО (1971) Изузетан значај (1979) Недалеко од Велике Плане, у столетној шуми у атару села Радовање, налази се обележено место убиства и првобитан гроб Вожда Карађорђа. По повратку из Русије 1817. године Карађорђе се упутио са својим писаром Наумом Крнаром у Радовање, где су заноћили на...

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1948) Изузетан значај (1979) Манастир Покајница налази се у Старом Селу, недалеко од Велике Плане. Црква посвећена Преносу моштију Св. Николе подигнута је 1818. године, о чему сведочи урезан натпис на талпи поред улаза. Цркву је подигао смедеревски војвода Вујица Вулићевић као чин покајања због...

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1951) Велики значај (1979) Југозападно од насеља Вeлика Плaна, повучен од пута за Смедеревску Паланку нaлaзи сe мaнaстир Копорин сa црквом посвeћeном Св. Стeфaну. Црква је подигнута у време деспота Стефана Лазаревића (1389-1427) о чему сведочи његов портрет са натписом о титули деспота на западном...

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1998) Кућа Илије Николића у Великом Орашју је подигнутa половином XIX вeкa као приземна зграда са тремом и доксатом изнад улаза у укопани подрум. Унутрашњи простор подељен је на три целине. У централном делу је предсобље и „кућа“ а лево и десно су по две...